Са суровом климом у Старом Влаху горштачки се носе и муке окрећу на шалу. Недавно је пало пола метра снега и њима је то као мелем на рану јер пуни летос пресахле изворе. У топлим домовима стари млађима казују да у Стари Влах једино зима стиже на време и без обећања.

У кафани под Муртеницом гост пре неки дан чашћава све који пређу праг. Питају га шта је повод: принова, просидба, свадба, сеоба, куповина куће...? - Чујем јутрос на ТВ-у да је у Београду пало пет сантиметара снега. Ускуко се народ због колапса у престоници, јадикују надлежни, а мене мило што је овде пало пола метра!

Горштаци се вазда уздају "у се и своје кљусе" и кијамет не може да их изненади. Пуне су оставе, амбари, котари и дрвљаници. Једино брину да ли ће стићи чистачи снега и иза њих река млека до четири млекаре у нововарошком крају и три цистерне откупљивача са стране.

- Снег од преко пола метра је мелем на рану: летос и јесенас је пресушила већина извора. Нека зима зимом пролази! - казује Десимир Спасојевић, житељ Муртенице на 1.300 метара висине.

Кад обаве послове у кући и штали планинци у топлим домовима млађима казују како у Стари Влах једино зима стиже на време и без обећања. Уз то, распредају приче о прецима који су вазда били спремни да се животном ведрином одбране и нападну у невољи, да горка искуства преокрећу у врцаве искре и наравоученија.

Идила - Старовлашке планине оковане снегом и ледом

Тако су у задружном дому у Белој Реци једне зимске ноћи срочили захтев да се одвоје од Нове Вароши и због економских прилика "иду" у Чајетину, пошто су до 1952. припадали овој општини. Отрчи тамо председник варошке општине, да "гаси буну" и пита их:

- Шта могу да учиним за вас?

- Да ниси више то што си! - објаснише му.

У Тисовици, под Јавором, на питање случајног намерника да ли има шта да их обрадује зими, кад намети окују села, сељаци му казали:

- Највише нас "обрадује" кад неко умре, па нам очисте пут!

Прело - Окупљање, рад и разонода

Довитљиви и окретни, у врлетима Старог Влаха знају да речју из народа насамаре, бритко посеку и заједљиво опомену власт и њене чауше. Због мећаве и лошег одржавања електро-мреже мештани остају у мраку. Бобан Васојевић из Варина, засеока Горачића, жалио се Диструбицији у Сјеници да често пада напон, да остају без фазе, да су бандере подупрте кољем и врљикама или висе на жицама. Позове директора Велишу пред Божић, али га овај предухитри:

- А, Бобане, били су тамо мајстори. Как'а је струја?

- Добра је! Не може нико погинути!

Шерети узимају "на зуб" и породичне и мушко-женске односе у зимској свакодневици, држећи страну у савлађивању тешкоћа. Муж што се наљутио на жену и спава у брвнари, једно јутро дође у дневну собу и пита је:

- Могу ли да гледам телевизор?

- Можеш да гледаш, али не можеш да упалиш, сакрила сам даљински!

- Па што смо, онда, куповали телевизор?

- А што сам се ја удала за тебе?! - дочека га она.

Комшија самотњак често зими обилазио куће по засеоку и имао непогрешив нишан где се кува купус:

- Ако дим танко вијуга из оџака - онда се купус крчка на тихој ватри... Скоро ће ручак, ваља свратити.

Бију се ветрови изнад Златара, а укућани никако да се сложе који најчешће "удара": северац, устока, кривац... Огласи се сна:

- Богами, најчешће дува промаја! Ево, у новчанику мог мужа је увек промаја, а сведоци сте да кроз брвна и тишљерај бије ладноћа. И онај хотел, у који сте ме обећали запослити, кад сте ме просили - зову Промаја.

Сведочанство - Прање веша на реци Вршевини пре 45 година

Десна рука шерета су казивачи, који имају само једну намеру: да анегдота или пошалица живи дуго, дуго, да има по(р)уку, да проносе животно искуство. Живот их дописује, нижу се зрнца народног умовања и не заобилазе ни славе и школовање, а "на оку" држе и догађаје крај вечних кућа.

Тошићи из Јасенова пошли на славу преко Златибора и најстарији у задрузи дуго пртио кроз дубок снег, па запитао:

- Има ли ко да ме одмени?

Пошто се нико није јавио, заповедио је:

- Прави пртину, свак за себе!

Кад су у једну кућу у Виловима пристигли нови гости на славу, један домаћин је, препричава се, рекао:

- Помери се, куме, да седне шумар!

На сахрани снег пада немилице, а северац реже. Некима се учинило да је поп одужио опело, а супруга покојника подвикну:

- Доста је, попе, није мој чо'ек народни херој?! 

Чишћење - Путеве од мећаве бране возом и трактором

Миљо, не цепај опанке!

По снежном кијамету се муж и жена запутили преко Муртенице у Љубиш. Миља једва корача, иза ногу јој остаје траг ко саонице. Кроз недођију се проломи глас Добросава:

- Миљо, дижи ноге!

- Куку мене, веселој! Једва идем, а још да ти дижем ноге у овој снежини?!

- Дижи ноге, не цепај опанке!

Купус, али пребранац

Мајстор у погону Лимских хидроелектрана причао да често на трпези, за ручак има - купус пребранац,

- Шта је то...?! Нисмо чули за то јело?

- Па чељад преберу месо, а мени остане купус! 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.