Шумар Гроздимир Грбовић подиже чесму на имању, а са комшијом Голубом Миловановићем обнавља чесму украј пута у Батровцу, у Дрмановићима.

У Старом Влаху вазда се говорило: „После чесме, највећи је севап подићи ћуприју, а највећи грех у њих дирати“.

Давнашњи сан да вода две чесме крепи намернике ових дана у насељу Батровац, у Дрмановићима, остварује Гроздимир Грбовић, познатији као Гроле шумар. 

Са комшијом, викендашом и дрворезбаром Голубом Милановићем из Пријепоља, Грбовић је обновио чесму украј старог пута Нова Варош – Сјеница (у туристичкој зони недалеко од цркве, према Аништу и ресторанима „Ривал“ и „Добар поглед“). Неколико комшија је најавило помоћ да се доврши започета акција и уреди каптажа извора, пошто део воде „бежи“...

Чесму су 1957. године подигли Миле и Милован Грбовић са групом градитеља пута. Гроздимир је на чесми поставио плочу са сликом оца Мила Грбовића (1933-2006) испред волова и трупца „на влаци“,  са натписом: „Рабаџијо, волове одмори“, пошто је Миле радни век провео у рабаџилуку.

Намерниче, крај чесме одмори - крајпуташица у Батровцу

Недалеко од куће, на извору где је било дрвено корито за појење стоке, Гроздимир са породицом подиже камену чесму у спомен на чланове фамилије. Два извора са шест литара воде у минуту каптирао је Здравко Шуљагић са Златибора, а камен зида Бошко Дерикоњић из Прибоја.

– Прву чесму сам озидао пред кућом у Јармовцу 2002. године и од тада сам их подигао преко 30 у околним местима и на Златибору. Обично су чесме  величине 1 х 1,2 метра, а ова је једна од највећих. Одличан је за обраду „варошки“ камен, из бистричког мајдана – казује 67–годишњи мајстор Дерикоњић, пензионер Шумског газдинства.

Две чесме су празник за око и душу у првом викендашком насељу, у Батровцу, тамо докле се спусти први снег и где се на лагере извлачила јапија, а по старини – одакле почиње планина Златар.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

česma grole šumar