Утврђени средњовековни град на стени у Солотуши, на падинама Таре, чека реконструкцију. Темељи из доба Римљана и Келта, освојиле га Османлије. – Недостају историјски извори и обимнија истраживања – тврди у књизи ужички историчар уметност Драгиша Милосављевић.

Недавнпо објављеном књигом „Солотник,  истине и тајне средњовековног града“, ужички историчар уметности Драгиша Милосављевић покушава да скине таму заборава са утврђења у селу Солотуша, на десетак километара од Бајине Баште, 

Због недостатка историјских извора и скромних истраживања, велом тајни обавијен је Солотник или Градина, Кулина и Јеринин град, како мештани зову утврђење на источној страни Националног парка „Тара“. Подигнуто је на каменом узвишењу, које је стрмом северном страном окренуто Солотушкој реци. Једина могућност прилаза била је са јужне  стране, преко моста који се ноћу дизао.

Зидине издржале векове и освајаче

– Замак Солотник има приближно трапезоидну основу 20 х 30 метара. У југоисточном делу налазила се кула кружне основе, чија је висина све до 1940. године била готово 12 метара, када се, на жалост, обрушила уништавајући и објекте испод ње. Дебљина зидова још увек је 1,20 -1,70 метара, а на cтрани окренутој нападачу близу четири метра. Очувана висина бедема на неким деловима дворца прелази четири метра – пише  Милосављевић  и истиче:  

– Нема никакве сумње да је град – утврђење био важна заштита рудника соли и племенитих метала, који су радили у близини, али је и контролисало  пут Сребреница  – Вишеград – Ужице. 

Трагови опсаде - камена и метална ђулад и жрвањ

У трагању за зидањем и судбином Солотника, Милосављевић на страницама књиге  наводи да су археолози Филозофског факултета пре 18 година извели ограничена и недовољна истраживања, а да је њихов професор др Ђорђа Јанковића тврдио да су темељи из доба Келта и Римљана. Неки трагови указују на обвнову у немањићко доба, а открића стрела, мачева и тоболаца упућуују да су замак освојиле Османлије између 1459 - 1463. 

Предмети од метала откривени у утврђењу

– Оскудност писаних трагова, али и незаинтересованост историчара, географа и посебно картографа за локалитет ове врсте условили су његово готово брисање са евиденције културног наслеђа Србије. Тек 2006-2008. године Национални парка „Тара“ и Општина Бајина Башта расписали су тендер за реконструкцију средњовековног града. Елаборат са пројектном документацијом урадио је архитекта проф. др Мирко Ковачевић – истиче Милосављевић, надајући се да ће чувари наслеђа дићи глас, као и преовладати туристички разлози.

Коштани, керамички и декоративни предмети  

Табла цара Јустинијана 

Бројна су предања у њедрима Таре, а једно каже да је на срушеној кули столећима постојала табла из VI века, са именом градитеља, неимара Викториноса, локалног епископа и цара Јустинијана Управде, који је градњу утврђења организовао и вероватно финансирао. Потрага за таблом није дала резултате.

Бунар - вода за посаду на литици

Ћуп злата  

Још увек се у Подрињу верује да је у граду Солотнику, негде у унутрашњости, власник – властелин, пре освајања града од Османске војске у XV веку, закопао ћуп злата, за којим се, по свему судећи, још увек  трага и копа.

План - будући изглед града

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

knjiga dragiša milosavljević solotnik