Србија и свет данас обележавају Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.

Како је почео рат?

Светски рат је и почео нападом Аутроугарске на Србију, уз одлучан подстицај владе у Берлину, и Србија је имала, сразмерно величини земље и бројности популације, највише жртава. Укупни губици Србије били су 1.247.435 људи, односно 28 процената популације из 1914. године. Војних губитака је било 402.435, а цивилних 845.000.

Аустроугарска је као изговор за напад на Србију, чиме је започела Светски рат, искористила погибију Франца Фердинанда, на Видовдан у Сарајеву.

Млади национални револуционар Гаврило Принцип припадник покрета "Млада Босна" усмртио је аустроугарског престолонаследника 28. јуна 1914. Несумњиво је да су власти у Бечу већ извесно време тражиле изговор за напад на Србију, а трагедија у Сарајеву је послужила као пригодан изговор.

Иако је Влада Краљевине Србије показала најбољу вољу да изађе у сусрет захтевима Беча, одговор Србије никога у Бечу није заправо занимао, тражен је изговор за уништење Србије. Месец дана потом Светски рат је нападом на Србију започео.

Херојско држање Србије, иначе тешко исцрпљене Балканским ратовима 1912/13, победе над Аустроугарском на Церу, Дрини, Колубари, запрепастиле су тада свет.

Капитулације

Рат који је прерастао у светски, окончан је примирјем новембра 1918. чему је пресудно допринела управо Србија пробојем Солунског фронта средином септембра 1918. што је за последицу имало брзу капитулацију Бугарске, потом Турске, а затим и Аустроугарске. Слому Централних сила допринео је паралелни притисак савезника, којима су се 1917. прикључиле САД, што је вероватно било пресудно.

Капитулацији Немачке, 11. новембра 1918. претходила је капитулација Бугарска 29. септембра, потом Турске, 30. октобра, и коначно Аустроугарска, 3. новембра.

Пробој Солунског фронта

Србија је била прва нападнута у Великом рату, остварила је и прве победе на Церу и Колубари, последња је завршила ратне операције, а процентуало је и највећи страдалник тог рата - велику победу платила је губитком између 1,1 и 1,3 милиона људи, односно готово трећине становништва или 60 одсто мушке популације.

Српска војска је учествовала на јужном фронту, где је постигла највећи продор који је једна од сила савезница постигла - пробој Солунског фронта.

Према одредбама Закона о државним и другим празницима, у Србији се Дан примирја као државни празник 11. новембра, од 2012. године обележава нерадно.

Наталијина рамонда - симбол победе у Првом светском рату

Краљица Наталија и Наталијина рамонда

Као главни мотив за амблем празника у Србији користи се цвет, Наталијина рамонда. Она има вишеструку симболику и говори о нашем народу и искушењима кроз која је прошао током и после тог рата.

У питању је угрожена врста која расте на истоку Србије и планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је као "цвет феникс", јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи.

Управо зато је Наталијина рамонда и изабрана за симбол обележавања тог важног датума - да указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

Осим цвета Наталијина рамонда, у амблему, који се носи на реверу, налазе се и две зелене траке, које асоцирају на ленту славне албанске споменице.

Хвала деди на победи

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

prvi svetski rat dan primirja dan pobede