Изменама Устава из 2008. године промењено је име државе и тада смо добили грб и заставу какву смо имали 1882, а која се данас вијори са зграда државних институција. У августу 2020. године, након састанка руководства Републике Српске и Србије донета је одлука о успостављању заједничког празника Дана српског јединства, слободе и националне заставе који се прославља на данашњи дан, 15. септембра.

Циљ успостављања новог празника био је јачање јединства између српског народа у Српској и Србији, али и јачање култа националне заставе. У државама које имају сличан празник, устаљена је пракса да се на Дан заставе истиче ово обележје државе, како на државним институцијама тако и на приватним домовима.

"Застава и грб испуњавају своју функцију, они јесу знаци идентитета, људи се препознају и за разлику од претходног грба и заставе, које смо имали док смо били Југославија, ово нема везе са идеолошком и партијском припадношћу. То је огромна разлика. Због тога људи могу много лакше, природније, позитивније да се идентификују", напомиње Драгомир Ацовић, хералдичар, који је учествовао у изради закона о државним симболима.

Како је настала српска застава?

За саму српску заставу каже да је настала из сеоске довитљивости кнеза Милоша Обреновића у времену када је, добивши ограничену независност, решио да Србија усвоји своје формалне ознаке, грб и заставу.

"Први његов покушај је био да та застава буде у тада већ дефинисаним пансловенским бојама црвено-плаво-бело. Он је решио да усвоји тзв. трговачку заставу Руског царства коју је прописао још Петар Велики, а која је била бело-плаво-црвена. Пун ентузијазма истакао је ту заставу на кнежевском двору на шта је на његово запрепашћење уследила драматична узбуна међу страним конзулима", прича Ацовић.

Једни су протествовали зато што им је то личило на боје заставе Наполеонове Француске, а други, између осталих, и руски конзул је протествовао, јер се користи њихова застава.

"У том моменту је кнез Милош просто импровизовао: рекао је ако су сви бесни, хајде да је окренемо наопачке. Од сеоске довитљивости кнеза Милоша смо дошли до прве заставе коју су Срби одмах прихватили", каже Ацовић.

И грб и заставу званично је усвојио краљ Милан Обреновић 1882. године и она је остала непромењена све до уједињења 1918. године.

"Тада су Словенци и Хрвати захтевали да њихова поља на грбу морају да буду исте површине колика је и површина са грбом Србије. Нема ту ко је кога ослободио, нема ко је већи, ко је значајнији, има да буде све исто. Направљена је нова варијанта грба, али и нов распоред боја: плаво-бело-црвено. То је постала застава Југославије", каже Ацовић.

Она се користила све до доласка комуниста на власт, који су поништили грб и ставили велики црвену петокраку уместо њега.

"Ниједна друга застава на свету није имала толику петокраку као наша", додаје Ацовић.

Коначно, деведесетих година прошлог века Народна скупштина одлучила је да би застава требало да има други грб. У међувремену су се мењале власти, предлози нове заставе, да би коначно изменама Устава из 2008. године било измењено име државе и тада смо добили грб и заставу какву смо имали 1882. године. А која се данас вијори са државних институција.

Прослава на дан пробоја Солунског фронта

Дан српског јединства, слободе и националне заставе обележава се на дан када је, после година крвавих, страшних, драматичних, трагичних и јуначких борби, српска војска пробила Солунски фронт и фактички означила почетак ослобођења Kраљевине Србије. За то је било потребно свега 45 дана нашим јуначким прецима.

Почетак пробоја Солунског фронта један је од кључних датума Првог светског рата и велики дан у националној историји.

Солунски фронт је оформљен у јесен 1915. између савезника са једне и Немачке, Аустроугарске, Бугарске и Турске са друге стране. Савезници су га пробили у борбама 15. до 17. септембра 1918. после којих је Бугарска капитулирала.

Према речима историчара, Дејана Ристића из угла историјске науке то је означило и почетак краја Првог светског рата.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

srbija grb zastava dan srpskog jedinstva slobode i nacionalne zastave