У посети последњем сточару колибару у Борју, на обронцима Муртенице. Кад заволиш ово пространство, онда не можеш да га напустиш. Од Ивањдана до Томиндана самује у висовима, чува стоку, коси ливаде и дише пуним плућима.

Остаћу у Борјима до Томиндана или који дан дуже, зависи кад ће пасти снег. Пре неку годину је забелело тек за Аранђеловдан... Имам још да покосим два хектара ливаде, па да четири вагона сена превезем доле у село, спремим огрев...

Овако говори Миленко Шуљагић (53), док табанамо по травнатом тепиху од његове колибе у Милојевића огради, па до Карађорђева шанца, Стајишта и према Лисичини, а поглед пуца до Чиготе на Златибору и Бријача, највишег врха Муртенице.

Милојевића ограда - сенокоси, пашњаци, шуме

- Од` Баљко, од` Цветко, на, на...!!! одјекну из грла мог домаћина царством тишине, на сенокосима и међу боровима, а ускоро преко пропланка претрчаше два вола.

- Имају две тоне... Да летос нисам рабаџијао и извуко 500 кубика грађе, имали би још 200-300 килограма. Сваког дана у рабаџилуку или кад је тов имају оброк од пет кила концентрата - каже Миленко.

Борја су летње станиште чобана, предео планине између Борове главе, Љубишке превије, Дубоке долине и Зеленог брега испод пута за Чиготу. С пролећа су фамилије Шуљагићи, Карајанковићи, Зечевићи, Савковићи, Грујичићи и Шишаковићи из нововарошког села Драглица изгониле стоку на пашу, купиле кајмак и сир. Остајало се до мртве јесени, а неки и зимовали у колибама, које су као и млекаре и штале грађене од брвана боровине.

У планини не може без запреге - Миленко Шуљагић

Имале су овде колибе 22 породице, на мобама се закашало и по 20 косача. Остари и просу се село... А штета је јер је ова трава ситна и благодет за стоку, пашњаци унедоглед, сено тешко, а говеда и овце стално на отвореном и на гласу код трговаца... Кад заволиш мирис ливада и боровине, па изворе и ово пространство - онда не можеш то да напустиш! - објашљава једини колибар.

Колибе - летње станиште Шуљагића у Борјима

Усамаљеник у планини гаји четири вола, три краве, тридесетак оваца и стално зебе да однекуд не бану курјаци и шакали. Иначе, десна рука су му жице електричне чобанице, поготову оне "старе Словенке", чије акумулаторе не мора да пуни по два месеца. У сакупљању летине помогну му деца Арсеније и Љубинка, кад им обавезе и послови у Ужицу дозволе. Пре неки дан у Борја је дошла и стрина Љубинка (88) из заједничког домаћинства, да синовац није сам, а и како каже, да је мине жеља и још који пут погледом загрли драге пределе на којима је живот провела у чобанлуку.

- Још понеко догони стоку на пашу и тов, као Владимир Јоксимовић из Љубиша на имање ујака, али не коначи у Борјима. Иначе, ред је да нас власт погледа и исправи оне пропусте извођача на атарском путу, а надамо се да ће нам млевењем камена у мајданима и камионима и ваљком помоћи Војска и Шумска управа.

Стадо - Љубинка цео живот провела у чобанлуку

Питки извори

Речица Рзав, на којој је брана Рибничког језера, извире у Борјима. Овде су бројни извори, међу којима су познати Кристова и Мотина стублина, па Карајанско врело.

- Вода извора Стајиште је питка, лед'на, а не удара у грло! Ако си јео печење, после ње си - гладан! Они који је пију - немају проблема са органима за варење - казује Миленко.

Струја прешла Рзав

- Далековод са чајетинске стране је прешао Рзав, недалеко од реке струју има десетак старих колиба и нових објеката. Има око два километра до моје колибе, комшија и др Радосава Шуљагића, који је подигао кућу. Ваљало би да и ми нешто саградимо и оставимо деци... - нада се Шуљагић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

murtenica