Љубиша Аничић на Чемерници брине о земљаном утврђењу из Првог српског устанка Чим крене да буја растиње, потегне косјер и косу. Узалудне молбе за истраживање и место на туристичким мапама.

Путокази на буковој дасци, са натписом "Карађорђев шанац", уз пут за Чемерницу од превоја Анатема, на регионалном путу Прилике - Кокин Брод, намернике воде до коте 1347 и утврђења из Првог српског устанка.

Шанац је изнад ивањичких села Пресека и Маскова и пута који води у котлину Моравице, величине 40x50 метара, са бедемом од земље, местима за џебану, али и великим ровом ископаним около.

- Измакоше ми се дани, не стигох да покосим траву у шанцу и посечем брезе, иве и јасике што летос израстоше... За који дан ће шанац синути - вајка се Љубиша Аничић (56) из Пресеке, некадашњи радник "Путева", као да нас уводи у примаћу собу где је неки мали неред.

Очуван - дубок ров иза шанца

Аничић је стално на услузи намерницима, најчешће ловцима и планинарима. Као да је водич или кустос, показује им и недалеко подигнут крст и са белегом бунама и бици на Чемерници 1876. године, пресуднoj у Јаворском рату, када је мајор Михаило Илић са Другом ужичком бригадом зауставио продор Турака према Чачку.

- Замолио сам шумаре када су 1984. године пошумљавали вис да не улазе у шанац, па су засадили само две смрче. Три године касније овде је ђед Милан, који је живео у Енглеској, купио имање погодно за машинску обраду. Касније сам подигао кућицу, па често у ову ваздушну бању излазим. Иначе, дуже од три деценије гори не дам у шанац: чим крене растиње - потегнем косјер, косу, маказе, па је шанац као из давних времена кад се овде окупљали чобани и народ о празницима.

Нема планине у Старом Влаху без топонима Карађорђев шанац или Шанац, Шанчеви. По висовима од Муртенице, Чемернице, Јавора и Мучња, преко Златара до Јадовника и Голије - ова земљана утврђења и народна предања сведоче о Карађорђевом походу у Стару Рашку у пролеће 1809. године, када је вођа Првог српског устанка, водећи најспособније војводе и личним присуством и биткама наговестио намере Србије: да пресече "велики богаз" - цариградски друм за Босну и оствари везу са Црногорцима и Херцеговцима...

Трагови - белег биткама и јунацима

Шанчеви су према оновременој војној мисли и пракси, зависно од "места положенија", градили и Срби и Турци на погодном, војно-стратешком месту - за борбу, осматрање, страже, одбрану од упада и удара у позадину. Због немара и незнања туристичких организација - шанчева нема на туристичким мапама, нити на инфо-таблама.

- Нико не чује апеле за истраживање?! С друге стране, планина Чемерница је пуна знаменитости, на километар одавде је знатно већи Турски шанац, па у близини пећина "са оџаком", за неколико сати би булдожер поправио пут до Кланца и Кадине стене, раскрснице путева за Ивањицу, Сјеницу и Нову Варош - казује Љубиша.

Коначиште на вису за намернике

Записи

Прве писане трагове о шанчевима устаника оставио је писар старовлашког војводе Максима Рашковића и касније берберин књаза Милоша Обреновића - Нићифор Нинковић у мемоарима "Жизниописанија моја". Пишући о путу из Тополе "са 30 бећара у Старовлашку" у пролеће 1809. године, Нинковић помиње шанчеве на Косатици и код Нове Вароши, поправку шанца на Јавору, градњу два шанца у Деретину, те битку на Кукутници и чување границе од Турака.

Апели за истраживање

У Западној Србији једино су неистражени шанчеви на простору од Златибора до Голије - у општинама Нова Варош, Ивањица, Чајетина и Пријепоље. У Удружењу потомака ратника 1912-1918. "Војвода Петар Бојовић" из Нове Вароши упутили су апеле за кораке као што је то у књизи "Устанички шанчеви на Дрини" урадио Ваљевац Милоје Николић или Драгица Премовић из Музеја "Рас" у раду "Материјална сведочанства Првог српског устанка на подручју Сјенице и Новог Пазара".

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

voždov šanac