Нико не чује вапаје из села старовлашке планине за градњу пута који би повезао Нову Варош и Ивањицу. Градња пута од Штиткова почела 1961. године, народ кулуком и дрвеним колима довлачио камен и ручно поткивао пут. – Да није трговаца из Сјенице, не би имао ко да откупи грло стоке – жали се Владета Неторовић, из Маскове, који је покренуо петицију државном врху.

Чобанска тугованка, можда и клетва неког нежење: "Чемернице, пуста ми остала, због тебе се за другог удала...!" - обистинила се.

Опустела старовлашка планина, што је на пола пута удаљености од Ивањице и Нове Вароши. Нигде чобанина и стада, а огњишта колиба, летња станишта, зарастају у букве.

- Једино овако по неколико дана оживе сенокоси... Народ и машине пали на ливаде, да по сунцу покупе траву. Родило је, као ретко када. Већ испред Преображења овде неће бити никог, можеш срести само понеког дрвосечу или ловца - кажу Драган Ристовић из Пресеке и Перо Ћојбашић из Мочиоца у кабинама трактора док пржи небо на висоравни.

У селима под планином све ређи димови из оџака. Остале куће без снаге, мало руку за тешке послове, а најгоре је што мало ко чује вапаје оних што су судбину везали за врлети Горњег Трудова и Штиткова у нововарошкој општине или с друге, ивањичке стране и остали у Мочиоцима, Пресеци, Маскови...

Караван - планинци журе да за сунчаних дана превуку сено

- Горак живот је нашој планини дао име! Ако немаш пут, као да немаш ништа! А пут нам ни царски, ни спахијски ...! - казује муку Владета Несторовић, из Маскове, који је ових дана, са телефоном и петицијом у рукама, намењеном врху државе, забаталио сеоске послове.

Сва невоља планинаца, уз потписе жуљевитим рукама, понегде тешко читљивим словима, али уз бројке из личне карте, стала је у непуних двадесетак редова. Апел и вапај да се старима олакша живот, да младима, расутим по Србији, родни крај буде роднији...

Мука у петицији - Владета Несторовић

- Тражимо да се испуни дато обећање од више министара и представника власти и асфалтира некадашњи кириџијски и рабаџијски пут Анатема - Кадина стена - Каменита чесма. Та деоница од девет километара, за коју је урађен пројекат, практично је пречица, млади кажу бајпас испод Чемернице. Она би спојила два регионална пута што иду из долине Моравице преко Јавора и Муртенице, повезала би Нову Варош и Ивањицу, али и околне општине. Па да није трговаца из Сјенице, нама не би имао ко да откупи јагње и јуне - набраја Владета и подсећа:

- Ето, ако ми треба нафта, не могу да одем у сеоски центар Кушићи, под Јавором, удаљен 10 километара, него морам да се печем у колима до Ивањице, пет пута дужом трасом. Ни млекаре неће да долазе, нити да силазе са регионалног пута и ломе кола по нашим гудурама. А да не помињем колико се овуда превезе грађе, огревног дрвета, кромпира, сточне хране и производа?! И колико вожња по рупчагама кошта народ и власнике возила. Много се гостију овуда запути на језера на Увцу, али више не наилазе!

Љубиша и Милан Аничић чекају нове викендаше

У Штиткову код Нове Вароши не губе наду да ће асфалт преко "старе границе" спојити увачки и моравички део Старог Влаха.

- Још 1961. почела је градња пута од Штиткова према Ивањици и то народним кулуком. Као дечак сам са оцем довозио камен дрвеним колима на трасу. Свака кућа је била обавезна да три године довлачи по десет кубика камена, а мука га је било извадити. Ручно је пут поткиван каменом, ваљак је био на пару... Како држава дозволи да толики труд пропадне, а да се народ пати? - чуди се Михаило Перошевић, из последње куће у Рујиштима.

Нема одмора иако пржи сунце на висоравни

Кршећи руке и снебивајући се, горштаци некако изокола помињу да се ближи чувени Госпођиндански вашар у Штиткову и припиткују да ли ишта новине знају о поправци пута и обећањима свих власти

- Па то нам је једина прилика да се видимо, да се сабира родбина... Ту се уговарају послови, закупљују њиве, плаћају дугови, али и да одушка души... 

Буковина уместо стада и чобана

Поклања плацеве за викендице 

Бољи је овде сат спавања, него пет у граду. Окрепиш се и одмориш, па летиш преко планине. Нудим бесплатно неколико плацева за градњу викендица код Карађорђева шанца, на Чемерници, на 1.367 метара надморске висине. Овде воде има где год мало закопаш, а и сунца за соларну енергију. Од асфалта на Анатеми је 2,5 километра макадама - каже Љубиша Аничић из Пресеке, који је међу првим ловцима и викендашима подигао кућерак на висоравни. 

Анатема - раскрсница на путу Катићи - Кокин Брод

Предања о имену 

Име планине Чемернице, испод које бију врела и речице према Рзаву и Увцу, по народној легенди везује се за чемеран живот на кршу и ветрометини, али и за биљку чемерику, која расте на влажним стаништима висоравни. Она, иначе, има отровне састојке и користила се у народној медицини. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.