Милисав Р. Ђенић у књигу „сабрао“ биографије 448 земљака који су оставили трага у два минула века. Крај изнедрио осам академика, 53 доктора наука, 50 универзитетских професора, десетине инжењера... Деца нших сиромашних сељанки постајали су чувени стручњаци. Многи од њих су се расули по свету – у Аустрију, Немачку, Француску, Сад, Португалију...

Као круну деценијских истраживања и писања о ерском хумору, развоју туризма, а посебно о ратницима и патњи народа с почетка 20. века, Милисав Р. Ђенић (90), професор историје из Чајетине, објавио је 20. књигу о завичају –  „Биографски лексикон  Златибора“.

Аутор је међу корице књиге сабрао биографије 448 личности у два последња века са подручја бившег Златиборског среза, али и оних  који  су овде боравили и оставили видан траг или су стекли знање и каријере и заузимају важна места у научним и образовним установама, као и у животу код нас и у свету. Срез формиран 1896. године као административна јединица, од 16 општина, од Мокре Горе и Кремана до Љубиша и Увца, са седиштем у Чајетини, одржао се пола века.

 – Ова књига не одужује дуг само према великим људима, већ и мења укорењено мишљење да су овдашњи тежаци једино били способни да на бранику отаџбине проливају крв и положе животе за слободу свога народа. У златиборским сиротињским колибама, крај огњишта и уз гусле, одрастали су  народни посланици, сенатори, ђенерали, деца наших сиромашних сељанки постајла су чувени инжењери доктори, професори универзитета и академици.

Кириџија Тодор Гајевић из Доброселице

Стичући заслуге и одличја на грудобрану отаџбине, ратници су први понели славу Златибораца. Уз портрете 53 носиоца Карађорђеве звезде, међу којима је и ђенерал Крста Смиљанић, командант Дринске дивизије са Кајмакчалана, те осам добитника ордена Таковског крста и једног народног хероја, Ђенић бележи подвиге  јунаштва и жртвовања. 

– Међу заслужним Златиборцима су људи готово свих занимања, од ратара, кириџија, занатлија, трговца, политичара, учитеља, свештеника, архитекти,  уметника, књижевника до спортиста. Бивши Златиборски срез је до  данашњих дана изнедрио осам академика, 53 доктора наука, 50 универзитетских професора... Многи од њих су се расули се по белом свету, од Аустрије, Немачке, Француске и Португала до Америке, стичући углед у богатим земљама - каже Ђенић.

Свака каријера је прича и судбина. Многе је одвела жеља за знањем, другима се посрећило што су их у свет, далеко од завичаја отерале економске и политичке прилике. Аутор подсећа да је Петар Грбовић, рођен 1971. године у Чајетини, доктор наука и универзитетски професор, типичан пример како се упорношћу и радом отима из сиромаштва и досеже углед у науци.

Академци Драгомир Виторовић и Миладин Пећинар

– Дипломирао је на Електротехничком факултету у Београду на Катедри за енергетске претвараче и погоне, па одлази на Нови Зеланд, у Француској упоредо са радом наставља студије, сели се у Немачку, а затим у Инзбруку, у сарадњи са једним гигантом и Универзитзетом отвара лабораторију за енергетску електронику. Од 2020. године налази се на Стенфорд листи најбољих истраживача у свету - записао је Ђенић.

Странице Лексикона, у издању Библиотеке „Љубиша Р, Ђенић“ у Чајетини, сведоче и о више генерација инжењера од Аћима Стевовића, Миленка Турудића, Миладина Пећинара, Влада Врачаревића, Василија Мићића, до Влада Стаменића - о пионирима индустријализације, неимарима првих туристичких објеката на планини, те окретним и предузимљивим људима што су препородили златиборски крај.

Генерал Крста Смиљанић - Узор Петар Грбовић

“Брзи воз стигао на крај света “  

Један од најпознатијих Златибораца – кириџија Тодор Гајевић, стигао је и на крај света, захваљујући разгледници на којој га је средином тридесетих година 20. века овековечио ужички фотограф Илија Лазић. На слици названој златиборсаки „брзи воз“ је времешни кириџија  што је из Доброселеице кренуо за Шумадију, са прантама луча на брдском коњићу.

Радиност, оданост, родољубље...

– Лексикон је не само хроника успешних стваралаца, него и хроника једног времена. Вредновани су сви који су својим делом постали узданица прецима и потомству и отаџбини на понос. У Лексикона ушли су на основу у народу опште прихваћених врлина и моралних карактеристика  као што су радиност, оданост,  родољубље, прегалаштво. У њиховим биографијама заједничко је то да се без великог труда и рада не могу постићи ни великиа дела, – истиче рецензент књиге др Илија Мисаиловић

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

znameniti zlatiborci