Ново издање ИИЦ „Стари Влах“ - други пут штампана књига „Кроз Стари Влах“ нововарошког проте, истраживача прошлости и културног прегаоца, који је између два светка рата у листовима и часописима описао многе знаменитости, догађаје и личности краја. Наш портал објављује реч уредника Милинка Бујишића и део текста из предговора Добрила Аранитовића, приређивача књиге.

После предговора професора Добрила Аранитовића за књигу Кроз Стари Влах под насловом „Прота Јевстатије Караматијевић истраживач Старог Влаха“, као и рецензије мр Драгише Милосављевића под насловом „Прота Јевстатије Караматијевић – живот и дело“, објављене у поменутој књизи, мало је простора остало да се нешто ново и важно каже о њој а да ови аутори то већ нису рекли. Па ипак осећам се почашћеним што ми се пружила прилика да у својству уредника њено друго издање пропратим са ових неколико реченица.

Ово је тек друго издање књиге Кроз Стари Влах проте Јевстатија Караматијевића. Зашто је тек друго, а није десето – за то нема ни оправдања, ни ваљаног објашњења. Знали смо доста о овој изузетној личности, али мало је ко знао да је он био и изванредан истраживач и публициста који је у периоду између два светска рата објављивао текстове у бројним листовима и часописима у којима је афирмисао многе знаменитости, догађаје и личности старовлашког краја. Све би то остало непознато у његовом завичају да није Добрила Аранитовића, истакнутог интелектуалца, који је Јевстатијеве текстове руком преписивао у Народној библиотеци Србије из полураспаднутих новина и часописа које је зуб времена начео са свих страна. И који више нису у доступу због своје трошности уколико нису дигитализовани. Мене и све моје колеге који се баве каквим-таквим креативним послом, а пре свега писањем, треба да је стид што смо пропустили толико деценија, а да нисмо осветлили ту страну личности проте Јевстатија. Треба да нас је стид и пред Добрилом Аранитовићем који није Нововарошанинин, а који је препознао вредност ових текстова, пронашао их, сабрао и ставио иза корица књиге за коју је нашао и најадекватнији наслов. И не само што је уложио огроман труд на овој књизи без икакве материјалне надокнаде, већ је сачинио и објавио библиографију радова о Новој Вароши која има око 1700 библиографских јединица а угледала светлост дана прошле године.

Рецензију за прво издање књиге Кроз Стари Влах написао је мр Драгиша Милосављевић, истакнути и изузетно плодни научни и културни посленик из Ужица, који, дакле, такође није из Нове Вароши. Са овим другим издањем, које издаје Издавачка кућа „Стари Влах“ надамо се да ћемо бар мало, ми Нововарошани, ублажити своје досадашње пропусте.

Све што је прота Јевстатије објавио између два светска рата сабрано је у овој књизи. У својим текстовима неуморни прота је афирмисао многе културно-историјске вредности Старовлашког краја као и многе значајне личности и живот људи на овом простору. Остаје да се мало подробније позабавимо пре свега културним, организаторским и хуманитарним активностима овог духовног великана које су овај крај уврстиле у културно развијене средине.

Мора се добро стегнути срце кад се пише о породичној судбини проте Јевстатија. У Другом светском рату изгубио је три ћерке, два унука, два брата и супругу Јефимију, учитељицу. Његова душа је, нажалост, дубоко осетила да је пут до пакла поплочан добрим намерама. Да борба за слободу тражи жртве, крв и сузе. Срећом, ову трагичну судбину свог оца и своје породице описала је протина ћерка Бранка Лекић у књизи Рај, пакао, смирај.

Његово херојство и жртве које је дао у Другом светском рату заслужују највеће поштовање и најдубље жаљење.

Колико дугујемо проти Јевстатију за све оно што је написао и објавио о знаменитостима Старовлашког краја, толико скоро дугујемо и Добрилу Аранитовићу који је у последњом моменту успео да све то пронађе и приреди са својственом му научном акрибијом и посвећеношћу. Тако, на нашу срећу, протину научну и књижевну оставштину није прекрила трава заборава. Заблистала је као целина под пером проницљивог и даровитог чувара вере и олтара.

Скретао пажњу јавности на заборављени крај

У Нововарошком крају би на свакој раскрсници требало подићи споменик проти Јевстатију Караматијевићу да нас опомиње какви треба да будемо и којим путем треба а којим не треба да идемо. Јер, прота Јевстатије је прошао путевима саможртвене посвећености у одбрани највећих вредности и свога краја и свога народа у целини.

Истраживачко-издавачки центар „Стари Влах“ наставиће да се бави ликом и делом проте Јевстатија Караматијевића. На историчарима је, којих има доста у Новој Вароши, да организују научни симпозијум о њему као ратнику из три ослободилачка рата, а на црквеним историчарима и етнографима стоји обавеза да се озбиљније позабаве његовим доприносом и на овим пољима на којима је заорао прву бразду. Истраживачко–издавачки центар „Стари Влах“ ће озбиљно радити на томе.

Ако су претходне генерације, због наше немарности, пропустиле да се боље упознају са ликом и делом овог духовног великана не смемо дозволити да садашње и будуће генерације не сазнају много више о овој јединственој личности.

Скретао пажњу јавности на „заборављени крај“

Добар пастијер, јер што каже ином

И сам својијем потврђује чином.

Можда би управо овај двостих из познатог Мажуранићевог спева о „старцу добром“, који на Морачи хладној причешћује чету осветника, могао да послужи као најсажетија карактеризација лика и дела нововарошког проте Јевстатија Караматијевића. Овај стамени Старовлашанин, дубоко укорењен у својој вери и позвању народног свештеника, отачком предању и исконским вредностима свога краја, израстао је у маркантну личност јединственог етичког кроја и лива каква је једино и могла да људски ваљано, неокаљано и доследно преброди бројна трагична искушења која су задесила његов страдални народ у првој половини минулог века

Већ средином прве деценије поменутог века, као тек свршени богослов, допао је отоманског казамата, заједно са оцем попом Јованом и другим родољубима из свог завичаја, затим је комита и учесник ослободилачког Балканског рата, солунски борац – добровољaц, свештеник и културни прегалац, покретач бројних културних, просветних и национално–патриотских акција између два светска рата у Старом Влаху. У предасима од бројних родитељских, свештеничких и народних брига, својим чланцима покушава да скрене пажњу научне јавности на свој „глухи и заборављени“ крај, отимајући од заборава богату историјску и културну традицију, споменике и ликове прегалаштва и духовности минулих времена Старог Влаха.

Добрило Аранитовић

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

jevstatije karamatijević