Сељаци у Међуречју и околини, под Голијом, градили школе уз јадиковке и вапаје властима. Симо Орестијевић из Косовице „понизно моли министра“ 1890. да одобри наставу. Прва слова у обновљеној брвнари у Међуречју 1922. године.

Пошто "нису добили радосну вест на учтиву молбу" господину министру просвете и црквених послова Србије у јулу 1890. године, да се одазове жељи сељака и одобри отварање школе, саграђене знојем и последњом зарадом, председник косовачке општине Симо Орестијевић га већ 28. августа у име грађана "најпонизније моли да изволи наредити да се зграда прегледа и одобри и наставник за исту постави".

Уз обећање да ће села школу снабдети свим потребама и "одмах привести преко 30 ђака", Орестијевић износи јадиковку и вапај:

- У овако жалосном стању нама планинцима не остаје ништа друго до да се бринемо свом снагом да бар наш подмладак осећа бољи изглед за живот, а то им сами не можемо учинити... Спас и будућност наше деце лежи једино у школовању, али и овде нам стоје на путу грдне препреке, јер у једном овако великом и раштрканом срезу нема више од шест школа...

Лучоноше - први учитељи: Урош Оцокољић и Ђорђе С. Јокановић

Овако на страницама књиге "Школа међу рекама" Светислав Љ. Марковић сведочи о отварању прве школе у крају, али и тешкоћама и упорности мештана Међуречја у општини Ивањица да обезбеде деци прозор у свет.

- Петогодишњи истраживачки рад аутор монографије др Светислав Љ. Марковић, професор Факултета техничких наука у Чачку, посветио је 100-годишњици рада ОШ "Вучић Величковић" у Међуречју, у којој је био ђак. Уз бројну архивску грађу и литературу осветлио је историјат пет школа у шест села, где су се просветари борили, не само са неписменошћу и тешким условима за рад, него и са немаштином, беспућем...  - истакла је рецензент књиге Лела Павловић, директор Историјског архива у Чачку.

Монографија - Светислав Марковић и Лела Павловић

Недалеко од места на коме се састају две највеће реке овог краја, Моравица и Ношница, становници села Међуречје, Рокци и Мана 1921. купили су и преуредили брвнару, обезбедили и стан за првог учитеља. У четири разреда било је 78 ђака, а до краја године их је број повећан - на 85 дечака и пет девојчица.

У својеврсном времеплову краја записано је да је градња нове зграде започела 1926. године, да је у осмолетку прерасла 1953. године, а већ у две следеће село је добило струју и телефон.

Времеплов - живот краја и пет школа

- Осмолетка у Међуречју имала је 717 ђака школске 1963/64. године, наставу је изводило 17 учитеља и само један наставник. Данас броји само 40 ђака, а у истуреном одељену у Црвеној Гори је последњи ђак, док су учионице у Куманици и Комадинама затворене пре скоро пола века, а у Косовици пре непуне три деценије - наглашава Марковић.

Акција пошумаљавања на Голији

Ђаци за понос 

Крај се поноси што су у овдашњим клупама прва слова срицали универзитетски професори Радосав Бошковић, Вучић Ђокић и Милија Калушевић, као и доктори наука Небојша М. Азањац, Светислав Љ. Марковић, Снежана Станић Вукојчић, Милинко Дабовић, Сања Маричић, Милан Нововић, Иван Глишић, Слађана Марић и Ана Арсић.

Први учитељи - богослови 

Лучоноше писмености у крају били су - богослови. За првог учитеља у Косовици постављен је Урош Оцокољић (1864-1945) из Лисе, а у Међуречју Ђорђе С. Јокановић (1899 -1982) из Ковиља. Земљаци и данас помињу да је на споменику учитељу Ђорђу и супрузи Заги, на чачанском гробљу, уклесан епитаф: "Јавор стоји, Голија стоји, а од људи како који". То их, кажу, подсећа на Ђолову животну филозофију...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.