Положени венци на споменик војводи Петру Бојовићу. Победе Бојовићеве Прве армије 1912. и 1918. – посмртна звона за две монархије. Војничким умећем и личном чашћу за живота подигао најлепши споменик.

У славу и част војводе Петра Бојовића (1858-1945) у петак су, поводом 164- годишњице рођења, одате почасти испред споменика на тргу у Новој Вароши који носи његово име.  Венце су положили представници СО Нова Варош, чланови удружења потомака ратника 1912-1920 „Војвода Петар Бојовић“ из Нове Вароши и београдске општине Врачар, СУБНОР-а и грађани.

Подсећајући на животни и ратнички пут  једне од најзнаменитијих личности Старог Влаха, Драгољуб Гагричић, члан Управе нововарошког Удружења, истакао је да је   породица Перуте и Раде Бојовића, са шесторо деце,  као и многе друге, због тешког живота и зулума под турском влашћу, била присиљена да преко Јавора и „старе границе“, бежи у Србију, у село Радаљево, на путу  између Ариља и Ивањице.

Милан Бјелић уручује гусле,  дар удружењу побратиму из Врачара

– Петар Бојовић се никада није застидео својих сиромашних родитеља, пртених чакшира, куће са отвореним огњиштем... Он је  прешао пут од турског роба и златарског чобанчета до стратега и командата у биткама које су донеле славу српском оружју и слободу поробљеном народу. Из клупе у Артиљеријској школи је са 18 година, 1876. године,  отишао на бојиште у Српско-турски рат, као и тројица његове браће истакао је Гагричић и додао:

– Jединствен случај  забележен је у Првом светском рату – командант армије тешко је рањен пушчаним метком на првој борбеној линији, али и даље командује јер „Србија наређује“. Наређује она Србија чији су команданти пукова, батаљона и чета ишли испред својих војника, уз команду: „За мном“.

Наглашавајући да је Бојовић под заставом отаџбине провео преко 46 година и учествовао у шест ослободилачких ратова Србије, а да је за заслуге добио 25 српских  и 16 одликовања европских држава, Гагричић је  рекао:

– Победе Прве армије Српске војске под командом Бојовића – у Кумановској бици 1912. године и у пробоју Солунског фронта  1918. – биле су  посмртна звона за две монархије: Отоманску и Аустро-Угарску. Уз стратегију, у биткама је пресудно деловало Бојовићево морално васпитање генерација војника и старешина, уливање родољубља, као и љубави према породици и човеку...

Дуг војсковођи - да га памте и спомињу генерације

Бојовић је војничким умећем и личном чашћу за живота подигао најлепши споменик. Војсковођи ћемо се најбоље одужити ако га памтимо и спомињемо...

Брига о белезима и 110 година слободе 

– И ови сусрети и одавање почасти су прилика да нас пробуде, опомену, да нас придигну и покрену из заборава. 

Морамо више бринути о свим спомен-обележјима, посебно крајпуташима, као и о овом белегу на Тргу, коме су оштећене мермерне плоче. Ред је да се коначно учини напор да се исправе пропусти учињени дивљом градњом и подизањем две печурке код спомен-чесме у Мишевићима. Радови су извођени на миг влласти, а без струке и надзора, чиме је нарушена амбијентална и споменичка целина.

Подсетићу и да треба благовремео започети припреме да се најесен достојно обележи 110- годишњица Првог балканског рата и ослобођења ових крајева – рекао је Гагричић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

petar bojović vojvoda polaganje venaca