Богом дани водопади и оплемењен простор празник су за око и душу. Ако у туристичкој понуди нећемо да учимо од Златибора, ајде онда од њихових села!
Водопади на Гостиљској реци, у златиборском селу Гостиљу, заиста су драгуљи природе. Први у низу је највиши, висок 22 метра. Од њега се уређеним стазама може обићи још десетак мањих, све до ушћа Гостиљске реке у Катушницу.
Ова природна реткост и атракција је празник за око и душу. С друге стране, посетиоце одушевљавају и уређени прилази, стазе поплочане каменом и дрвене и металне ограде подигнуте због безбедности посетилаца, па клупе, „печурке“ и друга места за застанке и предах.
Домаћински однос у њедрима планине
Прича за себе је зараван изнад водопада, на којој су су базен, фудбалски терен, паркинг, па капија иза које се може само пешке и са улазницом од 200 динара (за одрасле) преко уређеног некадашњег камењара и пашњака, на коме реку посетилаца чекају освежења и дрангулије, али и чесма и тоалет, корпе за отпатке...
На узгредним таблама читам да о овом Богом даном и оплемењеном простору у општини Чајетина брину Туристичко удружење Гостиље, Парк природе „Златибор“, „Србијашуме“...
Све ово помињем чемеран због ружних и тужних слика на низу локација у нововарошкој општини, а пре свега на Растокама. Због нашег немара, нерада, незнања, трапавости, неодговорности, спорости, али и лоше кадровске политике, те склоности да се хвалимо и пресипамо из шупљег у празно...
Само лепота није довољна да привуче госте
Варошани, посетите Гостиље! Има се шта видети и научити... Мој апел се односи, у првом реду, на такозавне туристичке раднике, на све оне из области туризма, резервата „Увац“, али и у локалној администрацији, који креирају развојну политику или турају параф на средства и веслају о светлој будућности.
И зашто да се не организује одлазак комбијем или аутобусом, обилазак у неколико тура...?!? Ако их је срамота да носе свеску и плајваз, па ту су савремена сокоћала, а занат се, кажу, краде и очима. И да више папагајски не понављају како „они на Златару немају шта од уче од Златибора“.
Традиција краја - камен и дрво
Па ако неће да уче од Златибора у туристичкој понуди и прегнућу, нека купују искуство од њихових села...!?
Има се шта видети како се скрене на Водицама, од низа објеката и рибњака у Љубишу и Гостиљу, па уређених ресторана и тераса, њихове понуде и услуге...
А Гостиље је на 50 и који километар од Нове Вароши...
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.