Књига као подсетник на приповедаче прибојског краја. Приповетке и одломци из романа 21 аутора. Мирко Иконић: Сабрао сам најзначајније ствараоце.

На прозно књижевно стваралаштво прибојског краја недавно је читаоце подсетио Мирко Иконић (71), професор књижевности, песник, приповедач и књижевни критичар, сабирајући међу корице књиге "Приче из завичаја" приповедачке форме и одломке из романа 21 аутора, са њиховим краћим животописима.

И име књиге и наслови литерарних радова на страницама као "Материна клетва", "Дедовски орах", "Како је умро ђед", "Зов планине", "Бранова синегрица", "Повратак кући и смрт мајке", "Хлеб", "Јабука, "Мајка", "Самачка соба звана свратиште", "Бицикл", "Раздвајање", "Разгледница из 1952." и други, упућују на завичајну атмосферу и препознатљив колорит који је присутан код већине аутора, као и на мемоарску и аутобиографску тематику.

Подсећајући да у прози краја преовлађују приповедачке форме (новеле, цртице анегдоте), док су романи знатно ређи и да је међу ствараоцима само једна жена - Снежана Живковић, ауторка романа "Под Ожљем", приређивач каже да је у антологијски избор уврстио оно што је најбоље и најзначајније, пре свега у естетском, па онда и у документарном смислу.

- Без сумње, најзначајнији стваралац нашег краја је Лазар Комарчић, који је написао девет романа и две књиге приповедака, који се бавио и новинарством, а кога је проф. др Јован Деретић уврстио у своју "Историју српске књижевности" и у обимну студију "Српски роман" - истиче Иконић. - Други значајни романописац и приповедач је Велибор Јовановић, аутор седам романа и две књиге приповедака. Његове књиге наишле су на леп пријем и читалаца и књижевне критике, чему су нарочито допринеле савремена тематика и појаве у другој половини 20. и почетком 21. века, али и нови ствралачки поступци у виђењу историје и судбине човека у времену рата и мира.

Сличне вредности, како у уводу појашњава приређивач књиге, виде се и у романима Јусуфа Чоловића и Миомира Милинковића, који имају све одлике интелектуалне прозе и стилска обележја која их потврђују као зналце књижевног заната. Међу такве спадају и Пуниша Папић, Миломир Љујић, Вујица Бојовић, Ђорђе Симић и Божур Хајдуковић, у чијим приповеткама преовлађују ведрији, анегдотски садржаји, а понекад и сатирични и хумористички захвати наше савремене стварности. Реч је о прози аутетичног доживљаја, са наглашеним одразом нашег времена.

Неки прозни ствараоци, рођени у прибојском крају или су овде провели део радног века, имају наглашене есејистичке и аналитичке захвате (Данило Виторовић, Ратомир Цвијетић, Миодраг Никачевић и Снежана Живковић) па, по речима Иконића, њихова проза плени прецизношћу.

Путопис из старе Србије 

"Приче из завичаја" доносе и запис "Од манастира Бање до Нове Вароши", одломак из књиге путописне прозе "Стара Србија, прошлост и садашњост" Томе Бацетића, објављене на руском језику у Москви 1876. године. Књигу је превео на српски и објавио Добрило Аранитовић из Шапца 2001.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.