Изложбом у пријепољском Музеју обележено 90 година локалних новина. „Санџак“, „Рашка“ и „Полимље“ често били под маказама тадашњих власти. Посебно место заузима галерија портрета и карикатура.

Да би одштампао први број листа "Санџак", 1. фебруара 1932. године, оснивач, власник и уредник првих новина у Пријепољу Миливоје Жугић (1905-1972), продао је очеву ливаду.

Најављен као лист за културно и економско подизање у паланци која је имала само 17 одсто писменог становништва, "Санџаку" је због бритких и бескомпромисних текстова цензура два пута прекидала излажење, па је Жугић био приморан да мења име - најпре у "Рашка", а потом у "Нови Санџак" , да би после само три броја јануара 1937. године - био забрањен.

- Изложбом у пријепољском Музеју, где ће поједини експонати наћи стало место, обележен је редак јубилеј - 90 година новина у Пријепољу. Примерци новина, текстови, фотографије, књиге новинара и издавачке делатности установе, као и старе писаће машине и радио-апарати, лични предмети новинара, сведоче о садржајној историји пријепољског новинарства - истиче Милан Цмиљановић, новинар и аутор поставке.

Репортаже су често красиле странице листа

Традицију Жугићевих новина 1. марта 1952. године наставио је "Глас Полимља", који годину касније постаје "Полимље" и ближи се 3.000 броју. Комплети новина и дигатилизоване странице у Библиотеци "Вук Караџић" у Пријепољу, као и тек објављен алманах "Полимља", својеврсна су сведочанства и времеплов живота. Тако странице бележе прве кораке у индустријализацији и отимању краја из заосталости. Новинари камером и пером прате раст некадашњих гиганата овог краја - ФАП-а и Текстилног комбината, па градњу хидросистема на Увцу, те пробијања тунела и пролазак барске пруге Лимском долином. Несумњиво, имао је лист и значајну културну мисију, а многима у туђини био једина веза са завичајем.

На пожутелим страницама су репортаже о људима и крајевима, горштачкој упорности да се о(п)стане у врлетима, али и гашењу огњишта, судбинама ратника. Најмлађи су имали свој кутак, а бритка пера нису штедела власт или да ошину по заблудама, скоројевићким манирима и самоуправном шићарлуку.

- Било је "Полимље" куђено, хваљено и награђивано, измицало је уредничким маказама власти, трпело ударце, али је баш у највећем успону, са богатим журналистичким изразом и рубрикама, почетком 1979. одлуком оснивача, ОК ССРН три општине, угашено "због непослушности", а брзо су осванула три локална листа - подсећа Цмиљановић.

У Пријепољу је покренут "Глас Полимља", да би му се након десетак година вратило име "Полимље" и стара нумерација. Тада се и нашло у сенци "млађег брата" - Радио Полимља, који је био расадник млађих кадрова.

Траг - доајени новинарства, карикатуре Радомана Ирића

На изложби посебно место заузима галерија портрета и карикатура 12 доајена новинарства, које је оживео новинар у пензији Радоман Ирић из Врања, а родом из Пријепоља, иначе једини стипендиста новинске куће. Међу ликовима за незаборав су утемељивачи штампе Жугић, Окица Глушчевић, први новинар са ових простора, академици Сретен Вукосављевић и Петар Влаховић, сликар Првослав Пиво Караматијевић, хроничар краја Вукоман Шалипуровић, Данило Пурић и други што су оставили видног траг на страницама.

- Сваки лик има нешто своје, карактеристично и пропознатљиво. Када то региструјем, онда линијама и бојом наглашавам и истичем те елементе лика. Имао сам велику жељу да то урадим, али је било тешко доћи до иоле квалитетних фотографија, с обзиром на то да нико од њих није међу живима - наглашава Ирић.

Поводом јубилеја објављена је и књига Милана Цмиљановића "Штампу без зуба сви уједају", у којој су сабрани интервјуи са ликовним и литерарним ствараоцима, објављени у "Полимљу".

Близу 3.000 бројева пред читаоцима, Фото Музеј Пријепоље

Две продаје листа 

У годинама погубне транзиције "Полимље" дели судбину осиромашене привреде и краја, намичући динар и настављајући традицију хроничара краја. Одлука о приватизацији донета је 2007. године, па је новинска установа продата за 1.000 евра. Остало је "Полимље" и без својих просторија и радија, а прошле године лист је добио другог приватног власника.

Уредници за углед 

Први професионални главни уредник и директор "Полимља" био је Влајко Потежица (1923-2008), док је цео радни век у листу провео Љубивоје Алексић (1923/2015), технички уредник. На климавој уредничкој столици најдуже се задржао учитељ из Сопотнице Милорад Веруовић (1928-2004), чак 15 година, када се и задобија највеће поверење читалаца, насловне стране јубиларних бројева штампају у боји, издају књиге...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.