Турска кула у Калипољу и путописи Божовића сведоци времена. Кулу између 1878. и 1885. подигао Хуко Кучевић. Спомен - чесма за 110 година слободе.
Камена кула на брежуљку у Калипољу, под Јавором, у нововарошком селу Љепојевићи, сведок је смене царевина у другој деценији 20. века, кратког радовања у Старом Влаху због избављења испод турског јарма 1912. године, али и новог пада под окупацију Шваба као и слободе што стиже са солунцима.
Недалеко од српско-турске границе кулу је према записима хроничара Вукомана Шалипоровића, бег Хуко Кучевић из Бијелог Поља подигао између 1878. и 1885. Немирна граница, постављена да дели исти народ, није давала довољно сигурности бегу да станује код чивчија. После ослобођења од Турака у Првом балканском рату, кула је припала чивчији Милу Новковићу (1868-1944), који је на каменој табли изнад врата написао "Бела вила Новковића Мила".
О том "вакту и земану" кад се царства мењала, о ожиљцима прошлости, менталитету и игри судбине писао је Григорије Божовић (1880-1945), репортер "Политике", у руковетима путописа "По Старом Влаху", објављеним 1935. године и сабраним у књизи "Граничарска коб". Бележећи да је стари борац и национални посленик Миле Новковић из Љепојевића задобио два добра, два знака беговања и владавине, царства и господства, Божовић подсећа:
- Заузео Миле Новковић кулу Кучевића, наместио метални кревет турског официра из управе у Калипољу у главној соби. Дошао му ага Кучевић на конак, те да види шта мисли његов чивчија и да ли ће му што дати од четвртине. Око поноћи Миле са кревета наређује да се бегу простре неко пртено шиљте на под: "Није бег научио на кревет, прострите му доље..."
Кула Кучевића, у Калипољу, под Јавором, Фото: Приватна архива
Након непуне три године, за слободу се у Старом Влаху говорило: "Кратко беше"! Српска војска се 1915. године запутила преко албанских гудура, а Божовић пише "да је дошао Турчин Кладничанин, заменио Мила Новковића у власти, изгнао га из куле Кучевића и није му дао да понесе метални кревет..."
- Прве вечери га је позвао на разговор и конак, па се разбашкарио на кревету и одзго нешто снисходљиво, више да се поћакне, наредио: "Није Миле научио на кревет, за Турчина је то!
Прострите му доље једну постећију".
Српска царинарница и караула на Јавору 1912. Фото: Приватна архива
Окреће се ратна срећа 1918. године. Божовић приповеда да се опет појавио Миле Новковић, који је дотле три године проборавио с пушком у гори иако прилично стар.
- Избацио је из куле и општине Кладничанина, задржао официров кревет, па и данас радо прима на конак и Кладничанина и Кучевића ако му дође, једнако заповедајући жени или синовима: "Простри за Турчина мусафира (госта) доље...!"
И говорио је тај старац, записано је на страницама путописа: "Не би дао ту кулу или кревет ни за живу главу".
Идући у сусрет обележавањеу јубилеја, 110 година слободе, у Старом Влаху подсећају на поодавно помињану иницијативу да се у част Мила Новковића и комита, у чијим четама је провео више година, подигне спомен-чесма у Љепојевићима. Новковић је годинама пре ослобођења био повереник српске владе и преносио преко границе плате за учитеље и наставнике све до Пљеваља и Призрена, па је за националне заслуге добио Орден Светог Саве.
Књига Григорија Божовића, Фото: Приватна архива
Пушкарнице
Кулу су мајстори Лука Иванковић и Тадија Крстић зидали "да вјекује": имала је приземље и спрат са оџаклијом и зидове дебљине један метар, са 11 пушкарница, тешким мандалом и вратима окренутим западу...
У два наврата је преграђивана, округли прозори зазидани, а правоугаони повећани, па је стамбени објекат потомака.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.