На Увцу раде три централе и једна воденица. Киловати нису умукли чекетала и камење на имању Богдана Љубојевића (80),из Сеништа. Када су три витла 1960. године остала без воде, воденичари пренели камење на рукавац реке, која купи воду испод бране у Радоињи .

У Клаку, засеоку нововарошких Сеништа, где Увац из потомине лука  замиче у тескобу клисуре на падинама Муртенице и Златибора, Љубојевића воденица – последња  у читавом крају, одолева изумима  и зубу времена, чувајући прастари занат предака.У трошној брвнари све је исто као и пре 60 година, када је  воденица силом прилика остала на сувом и са старог јаза пренета на рукавац реке.

Уз хук воде из бадња, која падајући на воденичко коло покреће тешки камен и јетки звук чекетала, што бира зрна житарице из коша, у мучњак пада брашно за трпезе  горштака из врлети Старог Влаха. Мириси завичаја и ђаконије стижу и у домове потомака расутих по Ужицу, Чачку и све доле до српске престонице.

Одолева зубу времена и чека обнову

- Некад је и по 30 товара жита испред воденице чекало ред за млевење, а сада ретко ко сеје жито, раселила се села, купљени електричне млинове, па је и помељара мало.Ипак, донесе по неко џачић, најчешће хељде, па кукуруза и пшенице. Бану у воденицу уочи крсних слава, празника, неког сеобета... Нема погаче и пите, нити качамака и проје без брашна чије зрно није трљао  воденички камен - казује Богдан Љубојевић (80), последњи воденичар на Увцу.

Растока - на рукавац реке пренето је воденичко коло

Уз ујам од пет одсто воденица на имању Љубојевића млела је зоб, јечам, раж на три витла још за турског „вакта и земана“ и  доба „старе границе“ на реци (пре 1912. године). А кућа породице је последња је у селу Сеништа, у „ћошку Општине“. 

- Преци су јаз дуг 500 метара бранили од бујица са Голих брда и плаховите реке.Нисам запамтио воденичаре - ни деду Милана, а ни оца Вучету, кога је однео вихор Другог светског рата. Затрпани јаз су у поратним годинама, уз помоћ  добрих људи, обновили мајка Ружа са троје деце и очух  Станоје Обрадовић - каже  Богдан.

Последња кућа у Клаку и Сеништима

  У средњем и горњем току Увца неимари три бране и језера потопили су имања, успомене, завичај, воденице. Када је скраћен ток реке 1960. године и из Радоиње тунелом спроведена на турбине ХЕ „Бистрица“, без воде је остало шест воденица, све до Клака. Али, Љубојевићи нису дали да киловати умукну звук чекетала, да воденичко камење прегази време и премрежи паучина.

Бата - дрвена направа кобна за пацове

- Са зидина запустеле воденице 1962. године пренели смо једно коло и камење на рукавац Увац, у чије се старо корито сливају поточићи, а и водом издашнији Клачки поток, недалеко од куће.Воде има и на суовици, да се за дан самеље 300-400 килограма жита. Ех, тих година се лепо живело од ујма – присећа се за „Новости“ Богдан, пензионер ужичког „Јединства“.

Чекрек је подизао вреће жита за мерење

На имању од тридесетак хектара Љубојевићи би могли да гаје стотинак оваца, али стадо Богдана и супруга Војке (78) броји тек трећину. Уз помоћ двојице синова из Ужица косе ливаде, имају врт крај реке и пчелињак у пристранку, гаје свиње и пеку јабуковачу. А кад је кућа воденичара била без пршуте, сланине,  мученице...?!

Вуна - Војка припрема пређу за зимску одећу

Сеоба због РХЕ "Бистрица"

Камење меље жито, чекајући потоп, јер већ пола века у Клаку живе у неизвесности због најављене градње ревирзибилне ХЕ „Бистрица“. Баш доле у теснацу је нацртана брана, у чије ће језеро пумпе избацивати воду Лима.

- Седамдесетих година су код нас коначили радници „Југофунда“ и пројектанти испитујући терен, а ми још чувамо кључеве неких бушотина. Градња централе се помиње кад загусти због несташице струје, долазили овамо и Кинези...? Остасмо у недођији, без бољег пута – некако више за себе казује Богдан.

Обнова воденице  

Због успомене на занимање предака и дугу традицију, а и да је на услузи комшијама и околини, те да зарадим који качамак, како каже, Богдан је рад да обнови воденицу. Распитивао се у Општини да ли дају какву субвенцију и чека одговор.

Некад се чекало у реду за млевење жита

Мишоловка и чекрек 

У трошној брвнари је и дрвена замка која брашном мами пацове. Пренели су овде воденичари и стари чекрек, којим су се, ради мерења, подизале вреће жита и брашна, али без мишица и потурања рамена.

Да ли ће се под Голим брдима башкарити језеро?

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

vodenica klak