Има ли Варош политичке снаге да се избори за радове државним парама, као оно путева за Водену пољану, у Белој Реци, Сеништима...? Чекају да се исправи неправда: још 1962. године народ кулуком започео „поткивање“ рабаџијског пута преко „старе границе“. Жеља да асфалт повеже две општине, два регионална пута, четири сеоска центра, да Увац буде ближи Моравици...

Пројекат пута од Штиткова у нововарошкој до Анатеме  у општини Ивањица са краком од Кадине стене до Камене чесме  према Кушићима (укупне дужине 13, 5 километара),  чами у фиокама „Путева „Србије“. Тамо је јер је ушао у државни пројекат „Србија до 2025.“, како је пре више од две године пред ТВ камерама  у Бајиној Башти потврдила  тадашња министарка саобраћаја Зорана Михајиловић.

О градњи се месецима не чује ни реч од званичника, а ово питање није ни поменуто приликом недавне посете нашем крају министра саобраћаја Томислава  Момировића.

–  Приоритет су припреме  да се, после завршетка радова на деоници Прибојска Бања – Кокин Брод настави реконструкција, такође овог државног пута, од Кокиног Брода до Јасенова. Пут Штитково - Анатема градићемо општинским средствима - рекао је на питање аутора ових редова Радосав Васиљевић, председник Општине  Нова Варош.

У најмању руку – чудно?! Ко то сад мења државни програм и зашто на плећа нејаке општине товари још једну саобраћајницу? Па и врапцима је јасно да Нова Варош  кубури са реализацијом планова, а још више обећаног у путној привреди, да има заостатак радова из минулих година, да су и подавно асфалтиране деонице пожелеле путара, да је дуг списак потреба...

Не може се без подршке државе  

Наша сиромашна општина никад није могла без државне помоћи, не само у овој области, а камоли сад кад је запала у тешку материјалну ситуацију, па се, пошто је готово остала без индустрије и уз кадровску оскудицу и одласке младих и радно способних – територија претвара у велики герентолошки центар?!

У овом часу се намеће питање има ли Нова Варош политичке снаге  да се избори за градњу пута Штитково – Анатема држаним парама као, на пример, саобраћајнице до Водене пољане, па у Белој Реци, Сеништима...?

Није на одмет да се чује и да ли су се и колико комшијске власти ангажовале на овом пројекту. Је су ли Нововарошани, пошто се ради о њиховој кожи, ишли  комшијама „на ноге“,  да се договоре како да се последња макадамска деоноца пута Нова Варош – Ивањица прошири и асфалтира?! 

Пре десетак  година су комшије, мештани села с обе стране некадашње “старе границе“ ( до ослобођења 1912.) покренули иницијативу да се  трасом старог караванског и рабаџијског пута преко Кадине стене, превоја испод Чемернице који неки зову и Кадијача, две општине повежу  асфалтним друмом. То би значило и везу  два регионална (државна) пута што из долине Моравице иду преко Муртенице за Кокин Брод и Јавора до Сјенице, да увачки крај буде ближе Моравици и коначно повежу четири сеоска центра Старог Влаха – Штитково, Мочиоци, Катићи и Кушићи.

Благо - купце чекају стока, бели мрс, кромпир, дрво, малина...

Становници села под Чемерницом, Мучњем и Јавором деценијама су везама и пословима упућени једни на друге.  Бројни су економски разлози за „бај-пас“ испод Чемернице –  радове  траже произвођачи и купци стоке, сточне хране, па белог мрса, кромпира, малине, грађе, дрва, те река намерника на старовлашке планине и језера....Уз лакши и  бржи превоз, пут од Беоограда и Чачка, уместо заобилазног преко Златибора, скратио би се до Штиткова за 56 километара.

Сељаци радове започели кулуком 

Уз учешће представника две општине и неких привредника, од пре десетак година одржано је низ састанака у Катићима и Кушићима, формиран и одбор, снимљена је траса и урађен пројекат. Жеља је да се исправи неправда и наставе радови прекинутии пре непуних 60 година.

Договор две општине, а пројекат у фиоци

–  Кулуком  је  1962. године започело ручно копање и калдрмисање, „поткивање“ каменом пута Штитково - Кадијача -  Укочница. Домаћинства из седам села су неколико година на трасу запрегама, углавном дрвеним колима, довлачила по 10 кубика камена. Ко није имао волове, био је обавезан да у мајданима или њивама годишње извади по 15 кубика камена. Радови су извођени уз помоћ парног ваљка и дробилице за камен, коју је покретао мотор „аран“–  каже  Михаило Перошевић  (72) из  Штиткова.

Овај пут је годинама био једина друмска веза са светом док није  изграђен мост на Павловића броду преко Златарског језера. Али, како подсећа Перошевић, радови су прекинути средином шесдесетих година прошлог века на пречац, одлуком општинских  власти. 

Коловоз од четири метра  

Пре неку годину једна НВО је најављивала  да ће ивањички „Путеви“ почети радова из правца Кушића, али су уочи потписивања уговора  „Путеви Србије“ затражили измену пројекта – да се коловoз са пет сузи на четири метра. Tада се сумњало да је неко  самовољно затражио од пројектанта ширу трасу, уместо договорене, као на траси од Божетића до Штиткова, али уз боље техничке елементе друма.

Бројни економски разлози за повезивање - Штитково

Капље ли, пуши ли се...?  

Кад се сретну мештани Штиткова и Буковика - не поздрављују се, као некада под Јавором: „Бомаже Бог“, „Здраво освано“ или оно „Комшија, добар дан“, већ:

–  Капље ли ...?!

–  А пуши ли се...?!

Први питају за воду, а други за пут и асфалт...

 Можда у овој шали има и неко зрнце злурадости или задртости, чије су семе последњих година и по селима развејале политикантско-страначке страсти и надгорњавања...? Али, мука је голема, до неба, па тако дају одушка или да исмеју и привале власти, по оној старовлашкој: „Ако не могу коњу, могу самару“...?!

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

štitkovo put anatema