Градитељи крче и крчме највеће благо планине, а о подмлатку четинара нико не брине. „Сушке“ велика опасност за госте и пролазнике, док жмуре власници шума, туристички радници, али и инспекције. Највећем врху Златара више не приличи име Голо брдо, већ ће то пре пристајати првом туристичком насељу.

Пред налетом инвеститора и градитеља  на Бабића Брду, туристичкој зони од хотела „Панорама“ и околине до иза некадашњег Центра „Златар“- узмичу четинари и брезе. Пред моторкама падају смрче, нестају идиличне слике и читаве зелене оазе, а место у крчевинама заузимају виле, апартмани, спортски објекти...

О подмлатку, пак, нико не брине, осим природе у неком кутку или ретких појединаца што на окућницу доносе саднице  из расадника или из оближњег омара.

Пре коју годину - кад је бездушна горосеча почела да узима маха на неким парцелама - чуло се да би овај предео требало назвати - Брдо пањева. А када су багери кренули да пањеве брзометно уклањају, нови кумови, забринути за будућност некада шумовитих крајолика, предлажу ново име – Голо брдо.

Данак горосечи - суше се и преостале смрче (Фото: Д. Гагричић)

Највећем врху Златара, Голом брду, са котом Велики кршеви од 1.626 метара, више не приличи име. Природа га заоденула гором, а доле, на 1.150 – 1.200 метара , немар и људска рука крче и крчме највеће благo планине!

Поред тога што иза моторки и багера остају голети, данак узимају  и „сушке“. Као  болест стабала или природни начин прореде шума, сушење оморика бележи се и у другим пределима (понегде и са већим размерама), али овде се суше стабла на ободима искрчених парцела. Најчешће је то у приватним поседима или поред угоститељских објеката, а нека и у општинском власништву, као поред дворане и стадиона. Тамо су четинари остали без свог природног амбијента, па се ломе под теретом снега и немају заштиту од ветрова!

Осушене оморике поред дворане

Посебно забрињава чињеница да су у туристичкој зони низ година осушена стабла велика опасност за пролазнике и госте, поготову уз стазе, шеталишта и поред регионалног пута. Било је неколико случајева да се дрвеће, нагрижено црвоточином, ломило и падало или га удари ветра чупали из корена. Али, срећом, без трагичних последица.  

Просецање путева оборило прва стабла

Пре неку годину су на парцели ЛХЕ  дрвосече лечиле ругло, вишегодишњи немар, изостанак санитарне сече и нербигу о шумском подмлатку, као и опасности по пролазнике. Овде је, према речима влсника  фирме, која је секла и извлачила грађу „готово 90 одсто стабала било суво и изваљено, а остатак труо“! Остало је кромпириште, сад већ ледина, без новог засада... 

Природа покушава да врати јеле на стара станишта

Просто је невероватно како на опасности од  „сушки“, испод „Панораме“, са којих је, срећом, демонтиран део адреналин парка, али је остало дечје игралиште - жмуре власници шуме, туристички радници, али и инспекције за шумарство и комунални ред, као и сви остали који треба да брину о безбедности грађана и изгледу  излетишта и насеља.

Посечена стара стабла, а засада нема

Зар треба да се догоди несрећа, па да се онда крене у акцију уклањања стабала?!?

Сечемо ли грану на којој стојимо, као онај из анегдоте о кресању храста за лисник?!?

Знам да ће неки од надлежних рећи да се за развој туризма нешто мора и жртвовати и да су ово „ситнице“, те да има пречих послова. Па наравно, треба бринути о повећању броја хотела (уместо три садашња) и других капацитета, затим о новим садржајима, већем степену урбанистичког и комуналног реда, паркинзима, о отварању дворане ( помињане у понуди, отворене пре неколико година, а  још незавршене  )... Један од кључних задатака је обезбеђење кадрова (високообразованих, али и конобара и кувара које ресторани и хотели већ другу годину траже лучом, а лети, у јеку сезоне,  госте дочекују натписом  да  служе  само пансионце).На ове теме  у нашој средини, на жалост, нема анализа, нити јавних трибина и сучењавања ставова...

Немар и ругло - дечје игралиште испод сушки

О потражњи за плацевима (за које неки тврде да се увелико дувају цене), али и садашњој тескоби казује и песма: Ој, Златаре, шири своје гране, те прихвати нове апартмане...“

Оморика расла из  „Првог маја“

Они што одавно тамбурају о “лепом Златару“ и „нетакнутој природи“ (тешко нама са њима) и затварају очи пред депонијама и  три велика насипа земље недалеко од „Панораме“,  требало би, бар, нешта и да предузму да се те мрље на лицу планине затраве или другим видом озелењавања – сакрију.?!?

А сећају ли се како се некад водило рачуно о природном амбијенту, па је стабло смрче расло украј столова у бифеу „Први мај“ или уз темеље „Панораме“,  првенца туризма, отвореног почетком фебруара 1969. године?!

Одакле почиње Златар? 

Нововарошани се често споре, прегоне или надгорњавају и надмудрују - зашто се туристички објекти граде према Вароши, а не према планини? Кључно питање је –  одакле почиње Златар? Једни кажу да почиње баш од хотела „Панорама“, други, пак, да је то од цркве Христовог рођења, тамо где се асфалтни пут одваја од старог друма за Водену Пољану.

Виле и апартмани крчме зелено благо (Фото: А. Бубања)

По трећима је међа на Аништу, раскрсници пута за Дрмановиће, недалеко од Печуркане и ресторана „Добар поглед“ и „Ривал“. Четврти тврдолгаво не одступају: планина је од првих оморика уз пут за Суви бор и Сјеницу, око пола километра иза Аништа. Међе, кажу, побија први снег, кад загуди северевац...

- Хотел „Панорама“ и околина су периферија чаршије, а све до шума, где су били лагери и грађа извлачила „на влаци“ су обронци планине – тврде ови четврти.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

zlatar omorike investitori motorke