Жеђ прелила чашу, деца се стиде завичаја, па сточари принуђени на протесте, а власт их оптужује да брукају Општину?!? У жедним селима поред два језера и три реке – траже рашљаре и бунарџије.

Водоноша је, већ недељама, главно занимање у подјаворским селима. Нису то планинке, ни косци или жетеоци, а ни дрвосече...Нуждом прилика омркну или освану на врелима и  Вршевини да точе воду: ко нема цистернu и пумпу – мора ручно, кантама у бурад...Чекају у реду, за  потребе свог домаћинства, али и остарелих  комшија. А за исправност воде – ко те пита, ко то још брине...?

Одавно жедни и људи и стока и млекари. Испуцала дрвена корита на појилиштима, зјапи иловача у удолинама  белокаменице... И ноћу се водоноше буде из сна. Пржи их врелина, купају се у зноју, отрнелим рукама трљају очи: виде ли то у дворишту водомере и славине, је ли то Вршевина, опет,  „побегуља“, нестала у песку и неком крашком отвору...?

Гледају горштаци  са гребена и чукара на модрозелену површину два језера – Златарског и Увачког...Како до њих сићи тракторима, куда прокопати пут ако по злу крене...?!? И добродушни су према намерницима – деле са камперима оно мало пијаће воде што се накупи у бунару, ако још није укапио. Примили би их и на конак, али у купатилу ни кап воде. Снебивајући се, изговарају оно што пече душу:

- Не замерите нам, суша. Деца нам се стиде краја, не могу да нам дођу и доведу пријатеље...Стиде се, а има ли шта горе од тога...? 

По усуду судбине сточари од државе траже – само мрвице. Да, да, баш тако...Да за њихову сиротињу и муку издвоји бар сићу из касе, коју, поред осталог, пуне и киловати са Увца.

Тек да се зна да су три бране у срцу  делије Увца поделиле Стари Влах и Општину Нова Варош, одсекле села, под водом су остале ћуприје, клисуре и растоке, питомина котлине и лука, лепота брзака и вирова, огњишта, имања, извори, путеви, гробља, завичајне успомене...

Судбину им неки правдали изговором: нема љубави без суза...

Села у залеђу језера остала ни о чему. Једино душу дала за резервате: природне, специјалне, ловачке...?  За башкарење, разметање...

Водоноше и укућани, одавно сити обећања и гладни наде, у очају на овој припеци или гороглаву, како је говорио стари Буковичанин – позивају рашљаре, оне што за водом трагају бакарним жицама. Већ су стизали неки Ариљци, траже се адресе бунарџија Краљевчана и Крагујевчана...А они пак, заузети или тврде пазар...

Жеђ прелила чашу, па су сточари, губећи стрпљење, излаз из ћорсокака покушали да траже протестом пред Задружним домом у Божетићима, најављујући да ће  магистралу препречити код Нове Вароши. Имају, кажу, и резервну варијанту, али је  не откривају. Можда је то попут предака, који су 1905. године у Раоничкој буни, под зулумом Турака, раоницима затрпали турски суд у чаршији, говорећи: 

– Ево вам чим смо хранили и вас и нас. Ви хоћете да нам узмете све до голе душе. Ми нећемо више остати на царској земљи!  

Зато и није чудо што би неки да пишу Влади Србије да им обезбеди место за колективну сеобу: тамо где нема језера, тамо где неће бити трн у оку власти, али ни хајке на коловође „Јаворске буне“ и притисака од челника власти и њених чауша или мутивода и каишара, бадаваџија и шићарџија, ревносних и острашћених у страначкој агитацији... 

Нада - врело Трудовачке реке чека неимаре

– Кажу нам да брукамо Општину захтевима за блокаду пута, те да дође наш министар пољопривреде и да се „очи у очи“ положе рачуни за обећања и што је Нова  Варош у довођењу воде без подршке државе ?!?. Па ко је брука: ми или они који су издали изборна обећања, они што су за две године положили два километра цеви за воду са врела Трудовачке реке?!

– Брукају ли општину сељаци паћеници што вапе за водом или оне интересне  групе што се у сиромашној  општини, са тешком материјалном и кадровском ситуацијом, уз политичку кризу – бију преко леђа народа...? Брукају ли општину сељаци жедних села или они што доле у Београду од „газда“ крију нашу муку и пропаст краја? – питања су која се као јаворски потоци сливају у реку огорчења.

Сточари су узданица краја, али - докад?

Заборавили пут Штитково - Анатема  

У сенци несташице воде су проблеми у снабдевању струјом, па сеоски и шумски путеви, а пре свега изостанак (бар за сада) реконструкције  пута Нова Варош – Божетићи на  деоници од Шапоњића до Растока.

У власти су на велика звона најављивали, а већ заборавили на обећања представника државе за изградњу пута Штитково – Анатема и повезивање  четири сеоска центра (Штитково, Мочиоци, Катићи и Кушићи), општина Нова  Варош и Ивањица и два регионална пута што из долине Моравице иду преко Јавора и Муртенице.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

javor voda žeđ