Жеђ прелила чашу, деца се стиде завичаја, па сточари принуђени на протесте, а власт их оптужује да брукају Општину?!? У жедним селима поред два језера и три реке – траже рашљаре и бунарџије.
Водоноша је, већ недељама, главно занимање у подјаворским селима. Нису то планинке, ни косци или жетеоци, а ни дрвосече...Нуждом прилика омркну или освану на врелима и Вршевини да точе воду: ко нема цистернu и пумпу – мора ручно, кантама у бурад...Чекају у реду, за потребе свог домаћинства, али и остарелих комшија. А за исправност воде – ко те пита, ко то још брине...?
Одавно жедни и људи и стока и млекари. Испуцала дрвена корита на појилиштима, зјапи иловача у удолинама белокаменице... И ноћу се водоноше буде из сна. Пржи их врелина, купају се у зноју, отрнелим рукама трљају очи: виде ли то у дворишту водомере и славине, је ли то Вршевина, опет, „побегуља“, нестала у песку и неком крашком отвору...?
Гледају горштаци са гребена и чукара на модрозелену површину два језера – Златарског и Увачког...Како до њих сићи тракторима, куда прокопати пут ако по злу крене...?!? И добродушни су према намерницима – деле са камперима оно мало пијаће воде што се накупи у бунару, ако још није укапио. Примили би их и на конак, али у купатилу ни кап воде. Снебивајући се, изговарају оно што пече душу:
- Не замерите нам, суша. Деца нам се стиде краја, не могу да нам дођу и доведу пријатеље...Стиде се, а има ли шта горе од тога...?
По усуду судбине сточари од државе траже – само мрвице. Да, да, баш тако...Да за њихову сиротињу и муку издвоји бар сићу из касе, коју, поред осталог, пуне и киловати са Увца.
Тек да се зна да су три бране у срцу делије Увца поделиле Стари Влах и Општину Нова Варош, одсекле села, под водом су остале ћуприје, клисуре и растоке, питомина котлине и лука, лепота брзака и вирова, огњишта, имања, извори, путеви, гробља, завичајне успомене...
Судбину им неки правдали изговором: нема љубави без суза...
Села у залеђу језера остала ни о чему. Једино душу дала за резервате: природне, специјалне, ловачке...? За башкарење, разметање...
Водоноше и укућани, одавно сити обећања и гладни наде, у очају на овој припеци или гороглаву, како је говорио стари Буковичанин – позивају рашљаре, оне што за водом трагају бакарним жицама. Већ су стизали неки Ариљци, траже се адресе бунарџија Краљевчана и Крагујевчана...А они пак, заузети или тврде пазар...
Жеђ прелила чашу, па су сточари, губећи стрпљење, излаз из ћорсокака покушали да траже протестом пред Задружним домом у Божетићима, најављујући да ће магистралу препречити код Нове Вароши. Имају, кажу, и резервну варијанту, али је не откривају. Можда је то попут предака, који су 1905. године у Раоничкој буни, под зулумом Турака, раоницима затрпали турски суд у чаршији, говорећи:
– Ево вам чим смо хранили и вас и нас. Ви хоћете да нам узмете све до голе душе. Ми нећемо више остати на царској земљи!
Зато и није чудо што би неки да пишу Влади Србије да им обезбеди место за колективну сеобу: тамо где нема језера, тамо где неће бити трн у оку власти, али ни хајке на коловође „Јаворске буне“ и притисака од челника власти и њених чауша или мутивода и каишара, бадаваџија и шићарџија, ревносних и острашћених у страначкој агитацији...
Нада - врело Трудовачке реке чека неимаре
– Кажу нам да брукамо Општину захтевима за блокаду пута, те да дође наш министар пољопривреде и да се „очи у очи“ положе рачуни за обећања и што је Нова Варош у довођењу воде без подршке државе ?!?. Па ко је брука: ми или они који су издали изборна обећања, они што су за две године положили два километра цеви за воду са врела Трудовачке реке?!
– Брукају ли општину сељаци паћеници што вапе за водом или оне интересне групе што се у сиромашној општини, са тешком материјалном и кадровском ситуацијом, уз политичку кризу – бију преко леђа народа...? Брукају ли општину сељаци жедних села или они што доле у Београду од „газда“ крију нашу муку и пропаст краја? – питања су која се као јаворски потоци сливају у реку огорчења.
Сточари су узданица краја, али - докад?
Заборавили пут Штитково - Анатема
У сенци несташице воде су проблеми у снабдевању струјом, па сеоски и шумски путеви, а пре свега изостанак (бар за сада) реконструкције пута Нова Варош – Божетићи на деоници од Шапоњића до Растока.
У власти су на велика звона најављивали, а већ заборавили на обећања представника државе за изградњу пута Штитково – Анатема и повезивање четири сеоска центра (Штитково, Мочиоци, Катићи и Кушићи), општина Нова Варош и Ивањица и два регионална пута што из долине Моравице иду преко Јавора и Муртенице.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.