У селима под Јавором све пословe остављају да довезу воду. Домаћинствима са више стоке требају и по две- три цистерне на дан. Сељаци траже слогу за протесте, блокаду путева, за сусрете са републичким властима.

Попут оног чувеног вапаја гладног народа: „Хлеба, хлеба, господару...“ из Мажуранићевог епа „Смрт Смаил-аге Ченгића“, већ недељама се из подјаворских села чују јадиковке: „Воде, воде...“

У жедним домовима мука од које често сан не долази на очи... Намиче се, кап по кап, штеди... Испила суша и оно мало извора или пиштала, жабокречина и живобара у чије су каптаже и водоводе сељаци скрали милионе, па је многим  домаћинствима најпречи посао – довожење воде у цистернама – за стоку, кућне потребе, за млекаре...За пиће се пуне канте на чесмама.

Читави каравни трактора језде путевима преко Буковика, Божетића, Дебеље... Точи се вода и цистерне на Врелу у Штиткову и извору Вршевине у Буковику. Данима редови крај Вршевине,  на “водозахвату“ испод моста на путу за Зориће. И зебу мештани: да  река не оде у неки крашки отвор као пре  неку годину и „побегуља“ остави жедна села...?!?

Никад краја жалбама ојађених и огорчених мештана:

- Имамо више млека него воде...?!!

- Понекад ми треба по две-три цистерне, више времена проведем у трактору и на Вршевини него у срађивању летине...?

- Направио бих кућу у Чачку колико сам пара скрцао у каптаже, па за цистерне, бурад, канте, за пумпе, те за гориво...?! А неки су дебело платили бушотине, доводили по два-три изворчића и пиштала, по седам-осам километара.

- Зашто су села под Јавором на репу, задња у свакој градњи...

- Општинска власт се спрда са нама, дели обећања од такозване „Сиријаде“ до следеће, обећавају чесме и водомере...?! А зашто се неспособни не склоне, не помере...?!?

- За коју годину вода неће требати никоме...?

Мештани су тражили од представника Месне заједнице Божетићи да организује састанак са општинским руководством, а ови, пак, са републичким властима, те долазак неког од челника државе, који у широком кругу заобилазе овај крај.

Ко те пита је ли исправна вода, само да не пресуши?

У низу засеока помињу и организовање протеста, блокаду путева, одвожење цистерни и буради пред Општину... Помињу се и други видови грађанске непослушности...

Вишегодишња жеђ је задале велике економске ударце читавом крају, познатом по сточарству, млеку и сиру. Многу су, тврди се, одустали од амбициознијих планова у произвиодњи, а неки најављују продају имовине и сеобу.

Потоп са чесме  

У селима под Јавором се пре четири деценије помињало да ће жеђ гасити Корићанско врело, па онда се готово три деценије доводи врело Трудовачке реке... Шерети на зуб узимају муке свакодневнице и боје их шалом и смехом. Појединим домаћинима шаљу СМС поруке:

- Склањајте чељад, хоће потоп са чесме, тог и тог...

То је знак да мештани на локалним порталима траже последње изјаве општинским функционера о наставку радова.

Суша узима данак, водоноше омркну и освану на реци

Зашто ћуте медији?  

Сточари се жале да су узалуд позивали бројне медије „да и Београд види њихову муку и патњу“:

- Ајде што ћуте локалци и ови што добијају општинске паре, па су постали билтени појeдинаца у власти, а зашто нас избегавају београдске дневне новине и телевизије са националном фреквенцијом...? Мора да нам неко моћан тамо затвара врата...?

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

javor voda sela bez vode