Ђаци школе "Кнезова Рашковића" под Јавором недељама трагају за коренима. Необичан задатак већ недeљама ђаци Основне школе "Кнезова Рашковића" у нововарошком селу Божетићи, под Јавором, постављају пред родитеље, али и баке и деке и старије родбину - да заједно цртају породично стабло. Уз гране лозе, старији су се присећали, а малишани записивали предања како су села, планине и реке добиле имена, те старе речи...

Основци кажу да су старији на мукама, понекад би дуго "думали", претурали по сећањима и неким старим књигама, помињали читуље и белеге у гробљима, позивали расељену родбину...

- Уз помоћ деде Милојка записала сам о нашој лози све до осмог колена - каже Јелена Обућина из села Љепојевићи, ђак осмог разреда, а вршњак Алекса Поповић из Буковика, истиче:

- Родослов из књиге "Казивање Борисављевића", Војислава Суботића, био је драгоцена помоћ, јер од ове старе лозе потичу Поповићи. Од оца Зорана и прича предака, у тефтер сам унео да је далеки предак Лазо имао седам синова и били су свештеници. Овде свака фамилија има и друго презиме или надимак, по коме се боље распознају. Нас зову Бобовићи, пo претку са именом Бобо.

Час калиграфије, уз перо и мастило

Професор историје и географије Филип Бјелић каже да није очекивао такво интересовање ђака осмог разреда за завичајну географију као ваннаставну активност. Уз породичне корене, трагали су и за пореклом имена села.

Ученици Зорица Петрићевић, Марија Стојић, Данко Зорић и Ана Славковић подсећају да је село Трудово добило име по гљиви званој труд, коју су мештани скидали са букава, кували, сушили и користили за припаљивање дувана и дим који омамљује пчеле. У низу случајева листопано дрво било је кум: Буковику по буковој шуми, Тисовици (селу и реци) по стаблима тисе, а Јавору по истоименој шуми. Сазнали су и да је аустријски путописац Феликс Кениц 1888. године испод Василијина врха (1.519 метара) и код тадашње српске карауле на Јавору затекао само једно усамљено дрво јавора.

Речник - старе речи из подјавосрког краја

- Неке од старих речи још увек су у употреби и требало је само подстаћи шестаке, па су се у речнику "Архаизми мога краја" низале странице и објашњења шта значе тефтер, ћитаб, магаза, алачуге, љошче, јарина, абер, вакат, губер, ибрет, омаја, тандркача, ћерамида, наћвар... Мало теже је ишло са првим потезима у срицању калиграфског писма, али ће умеће, уз помоћ пера и мастила, показати на позивницама за Савиндан и Дан школе - каже Вера Јоцовић, професор српског језика.

Прегнуће - записују да се сачува

Троје професора - Филип Бјелић, Вера Јоцовић и Наташа Бучевац, покренуло је иницијативу за утврђивање дана школе, који се не слави од 2003. године, када је школа променила назив. Директор школе Ана Аранитовић каже да ће се школски одбор определити за један од датума из живота кнеза Атанасија Рашковића (1697-1753), једне од најугледнијих личности из лозе бератлијских кнезова на подручју Старог Влаха, а и међу Србима у тадашњој Аустрији.

Благо народне ризнице 

- У неким школама наше општине су ђаци и професори прихватили иницијативу за сакупљање народних умотворина, од изрека и пословица, до клетви и загонетки, легенди и анегдота, које чувају и богате српски језик. На јесен се очекује шира акција и није далеко дан када ће се издати књига народне ризнице - истиче професор Бјелић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

djaci škola u božetićima porodično stablo