Пријепољац Мирко Антоније Малешић дигитално реконструише средњовековну тврђаву Милешевац. Утврђење жупана Николе Алтомановића чувало манастир Милешеву и пут. Неопходна истраживања и обнова кула и бедема на улазу у кањон Милешевке.

Пријепољац Мирко Антоније Малешић уз помоћ дигиталне технологије, црта куле средњовековног града Милешевца, чији се остаци налазе на врху литице на улазу у кањон Милешевке.

Тако жели да скрене пажњу јавности и подсети власт у Пријепољу да после вишедеценијског немара, окрене лист према овом градитељском и културном наслеђу, како би се зауставило урушавање.

- 3Д модели, односно дигитално "оживљавање" средњoвековног града кроз видео-снимке или фотографију је најбољи начин да се представе ствари онакве какве су некад биле.

Остаци утврђења Милешевца су тужна сена оног силног средњовековног града. Овим фото-репродукцијама обухваћен је само горњи део града и на основу њих можемо видети сву лепоту и грандиозност српске средњовековне фортификацијске архитектуре - истиче Малешић, по струци историчар уметности и вајар.

Фото реконструкција утврђења са јужне стране (Фото:Приватна архива)

Одавно обилази остатке кула и бедема, истражује по шипражју и испод литица, контактира са колегама, тражи изворе и "црта" на основу аналогије, односно чињеница како је нешто изгледало на некој сличној грађевини из тог доба.

О утврђењу на два километра од манастира Милешеве, које је чувало задужбину Немањића и контролисало пут који је спајао западне са средишњим областима Балкана, веома се мало зна. Писани су трагови оскудни, а према мишљењу неких научних кругова, град је саградио жупан Никола Алтомановић. Први пут се помиње у повељама западноевропских владара, најпре Алфонса V из 1444. године, као Мileseuischi, а затим Фридриха III 1448. и 1458. године.

Брига - Мирко Антоније Малешић

- Након освајања града 1465. Турци нису дозидали ништа ново, већ само незнатно модификовали пар од 12 кула, колико их је било према турском путописцу Евлији Челебији (1611-1682). Потребе за утврђењем и повећањем овог града престају ширењем турског царства. Сам турски назив из 17. века "Хисарџик" (тврђавица) показује да Турци нису ширили град, већ су одржавали и користили само један његов део - казује истраживач, иначе уредник ликовног програма у пријепољском Дому културе.

Бедеми изнад реке 

Цео систем одбране утврђења и положаја бедема подређен је природним одликама терена и његовим предностима. Тврђава је подигнута на високом стеновитом гребену, који је са две стране опасан реком Милешевком. Са истока, запада и севера налазе се стрме, готово вертикалне литице, које се спуштају до речног корита, као и окомитог брда са друге стране реке. Са јужне стране град је брањен стрмом, високо уздигнутом стеном и јаким бедемима.

Одбрана - литице са северне стране (Фото:Приватна архива)

Садашњи зидови бедема су у веома лошем стању, а основе кула, мање-више у фрагментима. Градски комплекс састојао се од три дела - горњег, средњег и доњег, и јаки бедеми на ивицама стрмих литица образовали су основни брањени оквир утврђења.

- Посебно су интерeсантни још видљиви бедеми и грађевине изнад реке Милешевке у доњем делу града, који су, по претпоставци, чували Савине испоснице и утврђење прилазу од реке. Археолози имају посла и да утврде намену кула изнад испосница. Надам се да ће неко "одрешити кесу" за обимнија истраживања, па да започне обнова, како би Милешевац, уз још три града на територији општине био туристички бисер - истиче истраживач Малешић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

kanjon mileševke kule i bedemi mirko antonije malešić