Књига историчара Салиха Селимовића о 900 презимена на подручју Старе Рашке. Честе сеобе становништва због учесталих ратова и буна. Истраживање трајало деценију, од архива и музеја, до терена. Садашњи муслимани исламизирани током 18. и 19. века.

Када је један обесни турски паша са војском 1875. године пошао да гуши Босанско-херцеговачки устанак, Алија Малагић, старином из Хисарџика, спречио je паљевину манастира Милешева. Испред окупљених муслимана рекао је, поред осталог: "Честити пашо, немој нам палити ову светињуу којој свако нађе хлеба и мира. Гарантујем да одавде (из манастира) нико није пуцао у војску и твоја сабља, моја глава..."

Пред пријепољским Музејом је необична скулптура, рад вајара Горана Чпајака: мајка Ружица Пејовић из села Орашца код Бродарева, са синовима Алијом и Луком. Фотографију мајке, чији је једна син прешао у ислам, 1919. године снимио је студент Андрија Богдановић.

Трагајући за коренима породица, ова зрнца из живота фамилија записао је Салих Селимовић из Сјенице, професор историје и истраживач прошлости у тек објављеној књизи ужичког "Графичара" - "Нека презимена и њихово порекло на подручју Старе Рашке".

- Ово је допуњено издање раније објављене књиге "Презимена". Уз нове податке наводим 900 презимена са око 3.500 имена, посвећујући више пажње Сјеничко-пештерској висоравни. Истраживање је трајало десетак година, почев од архива и музеја, затим у литератури и периодици, до обиласка Пештера, Бихора, Лимске долине, а и околних градова - истиче аутор.

- Често се говори и пише о постојању српских и муслиманских презимена. А, у ствари, постоје само словенска са извесним варијантама, грчка, латинска, романска, германска, хебрејска, арапска, турска, персијска презимена која су настала из имена у тим језицима. Сва она, без обзира на то из чијег су језика, у преводу имају слично или исто значење - подсећа истраживач Селимовић, откривајући честе промене станишта народа, те правце сеоба...

Мајка Ружица са синовима Алијом и Луком, скулптура пред пријепољским Музејом / Фото Д. Г.

Овуда су још у римско доба водили важни трговачки и војни путеви, као и за време турске владавине, а крајем 19. века простор некадашње немањићке државе постао је коридор између Србије и Црне Горе, око кога су се отимале Турска и Аустро-Угарска. Селимовић подсећа да је становништво, без обзира на верску припадност, због укрштања интереса великих сила и због честих ратова и буна, било у сталној неизвесности, имовинској, па и животној несигурности.

Српско становништво је у Великој сеоби, после Бечког рата 1683-1699. прешло Саву и Дунав. На скоро пусту Пештер и у Полимље досељавају се Клименти, а касније и друга малисорска католичка племена. Аутор у књизи наводи да се нешто касније досељавају српски православни и делимично исламизирани Васојевићи, Кучи, Бјелопавловићи, Пипери, Ровчани, Морачани, као и многи други из Херцеговине. Православне породице из брђанских племена населиће Полимље, Бихор, Колашин, Сјеничко-пештерску висораван, Златибор, Моравицу, Голију...

Сеобе - одласци и због сурових услова живота на Пештеру

Селимовић пише и да су велике демографске промене настале за време Карађорђевог похода 1809. године и током Јаворског рата (1876-1878). Срби су одлазили у Драгачево и Шумадију, а муслимани на Косово, у Босну и Македонију, а после 1912. иселили у Турску и Албанију. Исељавања народа настављају се и између два светска рата и касније.

- Доста је истих презимена и код муслимана и код православних на овом простору, што упућује на сигуран закључак о њиховом у највише случајева заједничком пореклу (Бабић, Баждар, Бакић, Балтић, Бошковић, Буквић, Радоњић, Ровчанин, Сијарић). Садашње муслиманско становништво је у највећем проценту исламизирано током 18. и у првој половини 19. века, а било је и случајева касне исламизације крајем 19. и почетком 20. века - наводи Селимовић.

У ислам се прелазило због економских разлога, привилегија, али и неког вида друштвене принуде, а вера се мењала и због скривања од крвне освете. Трагајући за коренима, аутор често стиже и до првог огњишта, доносећи и податке о богатим трговцима, беговима и пашама, знаменитим јунацима, ктиторима светиња, па потомцима - успешним привредницима...

Притисци - вера и презимена мењали се из више разлога и у Прибоју

Без промоције у Сјеници 

Подаци за рубрику "Веровали или не": иако живи у Сјеници и објавио је 18. књигу, углавном о прошлости Старе Рашке, Сјенице те оближње Кладнице, Салих Селимовић није за штампу добио ни динара од Општине или њених установа, већ су му помагали пријатељи.

- Нису ми дозволили ниједну промоцију књиге у Сјеници! - запрепашћен је поступцима локалне власти Селимовић.

Најбројније фамилије

Најбројнија презимена на простору Старе Рашке сада су Војиновићи, Бошковићи, Ракоњци, Махмутовићи, Машовићи, Папићи, Бихорци, Туркмановићи, Бибићи, Пешићи, Петровићи, Шаљићи, Љајићи, Каличани, Хамидовићи, Халиловићи, Ровчани, Петрићи, Личине, Матовићи, Аговићи, Јовановићи, Ковачевићи, Козићи, Ђурићи, Ђуровићи, Муховићи, Влаховићи, Булатовићи, Хаџајлићи, Лазовићи, Терзићи, Шаботићи, Марковићи, Вуковићи, Меховићи, Мушовићи, Сијарићи, Кијаметовићи, Чекићи, Растодери, Реџепагићи...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

salih selimović knjiga prezimena