Како су, према народном предању и записима, старовлашке планине добијале именa. Тужбалица војника Шабачке бригаде 1876. године: „Ој, Голијо, гола ли си“. Љуте зиме, ветрови стене – најчешћи „кумови“ у врлетима. „Кукутнице, сиња кукавице“, јадикује се и дан-данас Јавор и Златар остали благородних назива.

У Вуковом "Рјечнику" врлетан означава стрмо и неприступачно место. Таква је, каже народни песник, Ужичка нахија. А за Стари Влах вели да је ломан. Значи, још брдовитији.

И сами називи неких старовлашких планина изазивају страх: Голија, Мучањ, Муртеница, Кукутница, Јадовник. Дижу се небу под облаке. На њима често праште громови око ушију и падају снегови до гуше. Лети сунце за час замакне за брдо. Ниси се честито ни огрејао, а већ мораш да дуваш у прсте... Кад на планини "загуди ћорава Анђелија", крај Мораве ходају боси и још им је врућина".

Овако је својевремено Чачанин Благоје Радивојевић у књизи "Старовлашка размеђа" писао о планинском пределу с погледом на Мораву. Занимљиво је, пак, шта је, према народном предању и записима, кумовало именима ових планина, које су све чешће одредиште љубитеља природе.

- Када је Шабачка бригада почетком лета 1876. године кренула на јаворске положаје да брани границу у Првом српско-турском рату или рату за независност, и волови и точкови кола и топови заглавили су се у блату раскаљаних путева. Чупајући из глиба артиљерију и џебану, војници су срочили тужбалицу: "Ој, Голијо, гола ли си", "Ој, Мучњу, мучан ли си", "Ој, Јаворе, јадан ли си, тешко нама међу вама...!" - открио је у записима ивањички новинар Емилијан Протић.

И песма се тако, ево већ век и по, преноси кроз време. Истина, Голија није гола, већ баш најшумовитија у крају, а има и, како је писао Радивојевић, благородних назива као што су планине Јавор и Златар. С друге стране, кад у врлетима и недођијама Старог Влаха, под бременом година и живота, мука и оскудица загорчају живот, кад догори до ноката, чују се и данас јадиковке: "Јадовниче, јадан ли си", "Кукутнице, сиња кукавице", "Чемернице, чемерна си" или тугованка "Муртенице, црна удовице"...

На Муртеници је ветар пијавица остављао сељаке без крова

Име Чемернице, испод које бију врела и речице према Рзаву и Увцу, везује се за чемеран живот на одавно опустелој планини, а пре свега за биљку чемерику, која расте на влажним стаништима висоравни. Она, иначе, има отровне састојке и користила се у народној медицини.

За планину Јадовник, између Пријепоља и Сјенице, дугу 12 километара, с врхом Катунић (1.737 метара), горштаци истичу да је ћудљива, са љутим зимама, која се под снеговима или по густој магли могла прећи "само ако се држиш коњу за реп".

Огрев на самару до камиона / Фото Д. Гагричић

- Само име Јадовник све говори: оштрина и суровост климе, муке и патње народа, чобана посебно. Народ је то све сабрао у ове речи: јад божји! - записао је Бранко Зејак у књизи "Јадовник у народном предању и памћењу".

Од вајкада је Муртеница, некада у саставу златиборског среза, а сада административно у нововарошкој општини, била синоним за непроходну шумску забит пуну звериња и уточиште хајдука, а често је комшијама служила за подсмех: "Какав су к'о из Муртенице". Помиње се да јој је име илирског порекла, а професор Љубомир Шуљагић у завичајној хроници "Драглица испод Муртенице" тврди:

- Најближе истини је да јој име потиче од речи "муртатлук (арапско-турски муртадд), а има значење "онај који је напустио ислам", одметник од вере. Многи су, бежећи од турског зулума и да не би били потурчени, бежали преко Увца и скривали се у овој врлети. И први досељеници су, како је говорио сердар Јован Мићић, "побегли од Турака", одметнули се и постали чувени хајдуци. Могуће је и то да је име настало од речи "муртела", што значи босиљак, јер муртеничке падине обилују дивљим босиљком.

Сетва кромпира уз помоћ запреге

И Светог Саву намучио 

У селима око Мучња чува се легенда да је планина добила име по мучном и тешком успону Светог Саве уз литице и на највишу коту - Јеринин град (1.534 метра). Испод врха је и лековити извор, крај кога се светац одмарао, па га народ назвао Савина вода. Овде се каже и да "Мучањ мучи", мудро ћути као старац, најављујући фијуком ветра или летом птица и маглама - временске прилике. Можда је отуд и она изрека: "Ко мудро мучи, лепо говори".

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.