Књига „Ничија“ , првенац младе Нововарошанке Бојане Татовић Бојовић, недавно се нашла и пред нашом читалачком публиком јер је свој примерак добила и градска библиотека.

Зимске дане под Златаром угрејаће прича о девојчици Милој, напуштеној и препуштеној држави на старање, о њеним сновима, надама, али и борби да заборави, опрости и изгради лепши и бољи живот од оног на који ју је мајка осудила оставивши је. Бојана је ову књигу уткала своја искуства и осећања према малишанима које је сусретала стажирајући у Дому за незбринуту децу у Звечанској.

- Мила је заправо, по мало свако дете из Дома.  Милин живот је живот сваког детета које сам временом упознавала. Али, у Дому сам заиста срела дете које је пожелело да му будем мама. Дете које сам заволела и на које не престајем да мислим ни дан данас. Она се не зове Мила, али ме је више од било ког другог детета подстакла да почнем са писањем књиге- објашњава Бојана.

Прича о Милој ипак носи ведру поруку. Живот који почне у патњи ипак може да се преокрене. Да ли деца у систему социјалне заштите заиста имају ту прилику?

- „Ничија“ носи поуку свој тој деци да ништа не мора да остане онако како тренутно јесте. Да сами бирамо да ли желимо да будемо срећни и да они могу све уколико су истрајни и упорни. Деци из система социјалне заштите је јако тешко да се изборе за боље сутра. Како ми то кажемо, кад једном уђеш у систем тешко је изађи. Систем наравно помаже, а да ли је то довољно, најбоље знају та деца- каже млада ауторка. 

Књигу је каже, почела да пише пре рођења ћерке Катје, али ју је завршила после.

- У току трудноће из неког разлога нисам могла да напишем ни једно слово. Касније сам била захвална на томе, јер тек кад се она родила, разумела сам јачину односа између мајке и детета. И зато сам јаче, емотивније и зрелије пренела емоцију на папир- открива Бојана.

Њена замисао била је да „Ничију“ штампа у малом броју примерака, да би је добили само они који је много желе, Дом, али да би је и она сама држала у рукама. 

- О штампању другог тиража нисам ни сањала. Али, број оних који много желе књигу, сваким даном расте, па је тако више од половине другог тиража већ резервисано. Поручило ју је и доста колега што ме је много изненадило. Посебно кад је реч о старијим колегама, које је ипак занимало шта има да каже много млађа колегиница, што нисам очекивала. Писали су ми утиске, и за сад су то биле позитивне реакције- каже Бојана Татовић Бојовић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

knjiga ničija bojana tatović bojović