Трагови историје и немара - нико не брине, нити има договора о трајном одржавању споменика јунацима устанака и ратова на Јавору. Путокази без добро очуваног Вождовог шанца из 1809. године. Неуки писали инфо-табле, фалсификујући историјске податке.

На каменом белегу украј регионалног пута Ивањица – Сјеница, на раскрсници за споменички комплекс на Јавору, Калипоље и Нову Варош, запис у бронзи:  „Трагови прошлости на Јавор планини сведоче о борби Срба за ослобођење од Отоманске и Аустро-Угарске империје од 16. до 20. века. Спомен-обележје подигнуто је у славу предака, за наук потомству. Министарство за социјална питања Републике Србије“.

Намерницима који се запуте пут Пештера, на меандре Увачког језера или  до Златара пре у очи пада висока трава, гомиле смећа, разбацане кесе него запис  за наук потомству. О овом крајпуташу, подигнутом 2002. године, поводом 90-годишњице Првог балканског рата и ослобођења  Рашке области и Старе Србије од Турака, нико не брине, нити се чине кораци да се нађе трајно решење за одржавање овог и осталих јаворских белега, за шта се годинама залажу поштоваоци традиције ослободилачких ратова?! То је, уосталом,  дуг прецима и најбољи начим за  неговање сећања и обнављање памћења.

Брука - гробље ратника палих за отаџбину 1876-1878

Сличан припуст и брука чекају посетиоце и на споменичком комплексу испод Василијина врха на Јавору, на некадашњој српско-турског граници (до 1912. године). У корову је гробље ратника из Јаворског рата (1876-1878) одмах иза споменика  јаворским јунацима и мајору Михаилу Илићу, команданту Друге ужичке бригаде, Јагодинцу, који се преселио у легенду и народну песму у 32. години живота. До белог обелиска на вису се од асфалтног пута, срећом, стиже утабаном стазом, са остацима плочника.

Крајпуташ на раскрсници путева за Ивањицу, Сјеницу и Нову Варош

Ове фотографије снимљене су пре седам дана и још ми у ушима одзвањају коментари  гостију „Мониног“  хотела „Јавор“ у Кушићима: „Зар је Србија ово дозволила?!“, „Зар се овако одаје пошта јунацима“, „Чему учимо младе нараштаје?! ...

Поред запуштених споменика, гости ређају и остале пропусте: због недостатака туристичке сигнализације о знаменитостима се  распитују код чобана и мештана, пошто нигде нема ни слова о Карађорђевом шанцу из 1809. године, понешто сазнају од особља хотела „Јавор“, и то често  тек кад се врате са планине.  А како му и прићи  када су бедеми и ров у великој трави, ко да се усуди...?!

За наук - запис у камену

На инфо-таблама, које су на својој територији постављале туристичке организације Ивањице и Нове Вараши, заједно са ТО Западна Србија, низ података збуњује и обмањује посетиоце. Очигледно да су их писали неуки и то без рецензије историчара, наводећи чињенице из рукава. Ови аутори ће морати ићи  на поправни из историје, а и земљописа и правописа...

На путоказу заборавили Вождов шанац

Тако пише  да је на Јавору била граница Београдског пашалука и турске царевине, а не наводи се Кнежевина и касније Краљевина Србија.  На  табли у Љепојевићима помиње се  7.000 жртава  на српској страни у Јаворском рату?! Та се бројка вишеструко увећава, премашивши за хиљаду војника један ранији  чувени фалсификат, по коме је било више погинулих него учесника Калипољске битke 24. јуна  (6. јула по новом календару)  1876. године. Ревизионисте историје, пак,  демантује  запис уклесан у камену  споменика у Калипољу – да су „три бригаде у најљућем боју Јаворског рата изгубиле преко 500 војника“.

Карађорђев шанац и белег јаворским јунацима (foto: Љубо Новковић)

Фалсификат - табла у Калипољу са податком о 7.000 жртава

Трагови - до 1912. караула, а сада шумарска кућа

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

javor beleg junacima