Кнез Милош Обреновић све најбоље што је пасло на Златибора у лето 1833. послао у Цариград. Владар хтео да одобровољи Турску да се не предомишља о враћању 97 села Србији.

У рану јесен 1833. године са Златибора је, преко Карановца и Алексинца кренуо џелеп (крдо) од хиљаду волова, дар кнеза Милоша Обреновића турском султану Махмуду. На путу до српско-турске границе километарску колону волова и гонича пратио је кнежев брат Јован Обреновић, који је у том часу имао титулу губернатора, а галантан поклон половином децембра султану је уручио Аврам Петронијевић, дипломата и кнежев "ћахаја", како су га називали.

Сакупљајући грађу по архивама, траг је оставио Новак Живковић (1917-2000) у књизи "Ужички немири 1832-1838", објављеној у Ужицу 1979. године. Подсећајући да је Суд ужичке и старовлашке нахије у Пожеги имао с јесени 1833. да изврши и једну посебну дужност, Живковић наводи образложење за спровођење важне, али необичне кнежеве наредбе:

- Будући да је султан нашем свјетлом кнезу и держави јего границе одобрио и данак већ пресјекао, то је његова Свјетлост намерна њему (султану) 1.000 комада волова за то на дар послати".

Наредба, трговци нису смели продати ни једног вола другој муштерији

Живковић пише да је "од господара и губернатора", који су се тада налазили у Крагујевцу, стигао налог да Суд у Пожеги обавести трговце на Златибору "да се ниједан не усуди коег вола другом муштерији продати" док губернатор не дође и не изабере потребних 1.000 волова.

Одлуке мировног уговора, потписаног у Једрену 1829. године, после руско-турског рата, имале су у виду и захтеве Србије и обавезивале Турску да јој врати отргнуте области - шест нахија, које је Карађорђе ослободио у Првом српском устанку, а остале су у турској царевини.

- Турска је дуго одуговлачила извршење датих обавеза, једно време нудила само 478 од укупно 907 села, колико је комисија означила на карти. Међутим, када су избили бројни немири у пограничним покрајинама, Порта је на конференцији у Цариграду, одржаној 25. маја 1833. године, пристала да у састав Србије уђу све територије које су ранијих година договорене. Кнеза Милоша је много обрадовала ова вест. Због одлуке да испоштује договор, а истовремено да га одобровољи како се убудуће не би предомишљао, донео је одлуку да једним моћним поклоном награди турског султана Махмуда - пише чајетински историчар Милисав Р. Ђенић у рукопису за зборник радова о Златибору.

Кнез је, како наводе хроничари, у веома кратком времену обавештен од брата да је куповина успешно и врло квалитетно одрађена.

- На Златибору је само мали број сточарских трговаца имао своје сувате (пашњаке), па их је узимао у закуп од турских бегова. Све оно најбоље што је тог лета пасло на Обудовици, Белим Водама, Јељу, Бреговима, Сарачевини - кренуло је низ планину - пише Ђенић. - На напорном и дугом путу џелеп су пратили бројни проблеми, најчешће повремени недостаци хране и воде, а гоничи су били опоменути "да стока успут не сме чинити никакве штете". Уз то, Аврам Петронијевић је водио рачуна о огромном новцу државног данка који је са собом носио, а како се касније дознало из разних докумената, вредео је два милиона и триста хиљада гроша.

Чобани, ручак на иманју власника стоке

Шест нахија 

Србија је турским хатишерифом 1833. године стекла положај аутономне кнежевине, проширила територију и укинула феудални спахијски систем. Од раније отргнутих предела враћено јој је шест нахија од Дрине до Тимока, са 13.300 квадратних километара, 907 села и 31.026 кућа, чиме је Кнежевина Србија увећана за нешто мало више од половине тадашње територије, како у књизи "Кнежевина Србија" истиче историчар Радош Љушић.

Богата испаша   

Поклон од хиљаду волова турском султану, пробраних баш на Златибору, несумљиво показује где се товила најбоља стока у Србији. Тај квалитет је,  захваљујући природним условима, познат неколико векова раније и много година касније. Почетком 16.  века товљеници  са Златибора на которском и дубровачком тргу били су на веома високој цени, а крајем 19. века на пештанској пијаци продавани су за две паре скупље по килограму од остале стоке пристигле са Балкана –  записао је Ђенић. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

sultan