У Новој Вароши „угушено“ издаваштво, губе се сведочанства. Нема хроника ФК „Златар“, четничког покрета ... Време као жтвањ меље, на догађаје пада вео заборава. Нова Варош прошле године једина у Златиборском округу без издања на Београдском сајму књига.

Фудбалски клуб Златар из Нове Вароши, члан Западноморавске зоне, идуће године пуни век постојања, али ни град, ни Спортски савез, ни клуб ништа нису учинили да се обележи јубилеј најстаријег спортског колектива у Старом Влаху. Једино је пре две године на улазној капији стадиона Браношева испод имена клуба уписана година 1921.

Претходних година, па и деценија, било је низ покушаја за припрему монографије, како би се од заборава сачувале деценије активности, прва лопта и "ћерање" на Касарни, па значајна имена која су носила и дрес државне репрезентације. Али, уместо да се сећања преточе у записе, прикупе документа, драгоцено време губило се у јаловим расправама око формирања редакционог одбора, ангажовања зналаца овог посла са стране или аутора из ове средине.

- Нешто грађе има у каси клуба, део је поклонила породица лане преминулог фудбалера, а један пријепољски новинар нам је уступио више фотографија. Одавно је требало формирати комисију за припрему монографије, одредити аутора, обезбеђивати средства... Иако са закашњењем, нешто морамо предузети - каже Ђорђе Обућина, некадашњи нападач Златара и већ годину дана председник у оставци.

Последњих 30 година у најављено је више издања - монографија или хроника, других публикација које би осветљавале прошлост и остављале траг о збивањима у Старом Влаху. Учинак је мршав, неки рукописи чаме у фиоци или фасциклама, најчешће без рецензија и уредничке руке, други су у маглама иницијатива, а низ аутора је у гроб однело замисли или се трага за започетим радовима... А време, као жрваљ меље, нетрагом нестају сведочанства, на догађаје и живот пада вео заборава.

Стогодишњак ФК Златар, прва послератна фотографија 14. јула 1946. - Фото библиотека

Кад је светлост дана угледала књига "Нововарошки крај кроз историју, први том, од неолита до 1941" (група аутора, Нова Варош, 1991), амбициозно је најављиван наставак. Да ли су славодобитници сагорели у жељи да период НОБ-а прогласе нејсветлијим у историји или су се уморили у прегањању око заслуга, мање је важно, али још нема научне синтезе догађаја. Истина, у више спорадичних покушаја објављена су сећања и записи, за које су неки од истраживача последњих година рекли да им "недостаје научни апарат" или су са низом недоречености у великој обавези и озбиљном задатку...

Звучним насловима најављивано је штампање књиге о четничком покрету у грађанском (братоубилачком) рату. Један од аутора прикупљао је сећања потомака и сведока трагичних последица, али и фотографије, за којима родбина жали као за несталим драгим успоменама: "Да су, бар, негде слике објављене...!"

Овдашње познате разметљивости и лакомислености било је и у најави сабирања грађе међу корице зборника радова о планини Златар - студија о лековитом биљу, ваздушној бањи, климатским условима, шумском благу... Помињале су се и хронике низа села и установа, па поратног развоја...

Eкономско сиромашење и назадовање краја, као и кадровска оскудица, гурају у још већи запећак такозвану друштвену бригу о издаваштву. Нова Варош је прошле године била једина у Златиборском округу без издања на београдском Сајму књига?!

Укинута Гимназија

Одавно се у граду под Златаром потезала иницијатива о припреми монографије о неоправдано запостављеној нововарошкој гимназији, установи изузетног значаја за просветно-културно уздизање сиромашног краја и вишедеценијско школовање кадрова. Наруку је ишло, како је истицано, што већ постоји рукопис једног ентузијасте о раду пре Другог светског рата - о отварању, стрепњама и напорима да се одржи. Нажалост, град је недавно изгубио Гимназију...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.