Како се корона самотњаци и шерети у Старом Влаху храбре песмом и шалама? Народна медицина: Длан сланине и ракија „врућа“, чисте грло, а и шире плућа. У дестерцу карантин и маске, али и љубавни јади. Због црних вести стихове смењују забринутост за најближе и судбину пријатеља.

- Настао је  неки чудан вакат, једно другом окрећемо лакат! Преко ноћи је, на нови начин поздрављања, осванула песма, док они најстарији у Старом Влаху подсећају:

- Од кад памтимо - поздрављало се лактом: на међи, пред судом, те приликом поделе имања, на спорном путу или пред задругом после петог пива, те у кампањи...Истина, нешто ређе од како копне села и нема народа...

Шала, досетка и песма – за разбибригу,  у данима изолације   и осаме у опустелим засеоцима или у солитерима. Иако су свикли да гутају горо к'о и слатко, „трећепозивцима“  „дуги дани, а још дуже ноћи, кад ће зима и корона проћи?“.

- Узми лука, скланине и вина, док не стигне из Кине вакцина – рецепт је  у десетерцу којим  стихотворац и певач из вика Милољуб Ракетић из Дражевића куражи забринутог побратима Зеја, корона самотњака из нововарошког села Рутоши. Узгред га враћа у младалачке дане и песму из времена вариоле вере, пре скоро пола века: Чувам овце и погледам Мила, је ли му се примила вакцина...

У недођији Муртенице тек копне снегови, а кукавица се није огласила. Дарко Зечевић, 93- годишњи горштак, још уз брдо исноси бреме сена и  поручује:  Длан сланине и ракија „врућа“,  чисте  грло, а и шире плућа. Далеко од градске апотеке, лекови су  му народна медицина: водњика и мученица прокувана са бибером, а „ватру“ најбоље скида кромпир на ногама и то у чарапама „бјелачама“.

Залихе - осушено семе тикве и венци лука Славице Недић у Негбини

У оптицају, СМС порукама и вибером, круже и две јадиковке:  Савила се гуја око глога, а ја јадна немам око кога, мој је драги допо карантина, пропашће без ракије и вина, Не могу ти доље сићи гара, корона ми путеве затвара...

По повратку из Београда, где је продавао кромпир, старина испод планином Мучањ – себи преписао изолацију: Старе коске, клецају колена, три недеље кућног карантина. Ђеда препредењака прочитао  комшија Горан Стојковић  из Катића, па ниже стихове:  Није бољка, нити је корона, разбољела га радна сезона, жена гледа краве и волове, спрема рало да сеје долове... Очигледно је ђеду неко дојавио  да га у време ванредног стања активисткиње НВО неће гонити због кршења радне и родне равноправности.

Одлагање изборне трке је у сенци борбе против корона вируса. То, кажу, има и добру страну, јер су заћутали  јуришници власти: Пљување и псовке оставише, сада свако за маску кидише...

За разлику од оних првих дана ванредног стања или изолације, певачи и шерети се све ређе оглашавају. Утихнули су пред таласом све црњих вести са ТВ екрана и радио-таласа, стихове у порукама  смењује забринутост за најближе и питања о судбини комшија и пријатеља који су затражили лекарску помоћ.

Угарци Балван буне 

Широм Старог Влаха  тврде да корона вирус неће угасити угарке овдашње Балван буне. Јесенас су је  повели сељаци незадовољни ценом грађе и  страдањем путева, као и рабаџије, дрвосече и стругари љути на  мале зараде. Зимус им се  придружили  и неки од власника стругара, тражећи да власт обустави  издавање хале у Кокином Броду. Део једне од песама гласи: 

- Писала ми у пилану гара: Балван буна крену са Златара, баци пелет око на окорке, пиљевина скупља од моторке, мењај газду, тражи повишицу, ваздан радиш за малу надницу, гатери ти леђа одераше, нема ништа од љубави наше...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.