Психолог Бојана Бајић саветује: Kако остати ментално здрав?!

ppmedia.rs Друштво Коментари

Психолог у Специјалној болници Чигота Бојана Бајић, фото: Приватна архива Психолог у Специјалној болници Чигота Бојана Бајић, фото: Приватна архива

Kако самоизолоција утиче на нашу психу, са каквим изазовима ћемо бити суочени, како да избегнемо конфликте и на који начин време у самоизолацији можемо побољшати и учинити продуктивним, говоримо са пријепољком Бојаном Бајић, психологом у Специјалној болници Чигота на Златибору.

Kоје су последице тренутне изолације у којој  се налазимо по наше ментално здравље?

Последице самоизолације могу да буду веома озбиљне. Сваки вид изолације просто није природно стање за људско биће. Човек је пре свега социјално биће, сви ми волимо да будемо у групи, гужви и отуда свакодневно кршење свих оних препорука и апела на самоизолацију. Последице дуготрајне самоизолације ће бити нарочито значајне код људи који већ имају  психичке проблеме. То су оне озбиљније последице. Блаже последице ће осећати сви становници Србије. Изолација сама по себи отвара и оне личне теме, жаргонски речено “када останемо сами са собом”  а које ми успешно замагљујемо свакодневним активностима и садржајима. Само размишљање о пандемији корона вируса, затим о економским, егзистенцијалним последицама док смо у самоизолацији је сигуран пут до психицких проблема. Зато док смо у самоизолацији и да бисмо што мање осетили њене последице треба размишљати у садашњости, живети дан за даном, јер се на тај начин ситуација у целом свету мења а ми из своја четири зида ништа не можемо предвидети и променити.

Шта урадити да што лакше пребродимо последице самоизолације, шта би био неки основни савет из угла психолога?

 Први и основни савет је постојање рутине, распореда. Треба осмислити план, дневни план за себе и целу породицу… почев од буђења, породичних ритуала, кувања кафе, набавке. Чак и оне особе које станују саме, морају осмислити шта ће тачно тог дана урадити. Зашто је то јако важно? То је важно да би се направила структура и да би се одржао један привид нормалног функционисања и осецаја контроле над сопственим животом.

Kако би требало нормално да се осећамо поводом тренутне ситуације а шта се сматра одступањима од критеријума нормалности? Да ли је нормално осећати страх и бити забринут?

Пре свега требамо разграничити страх, затим анксиозност и на крају панични напад. Страх је природна реакција на реалну опасност када долази до тзв.реакције “бори се или бежи” са низом физиолоских реакција као што су повећан крвни притисак, убрзан рад срца, појачана мисична тензија. Kада смо пак анксиозни нама се дешава иста физиолоска реакција али тада окидач није реална опсаност већ наша катастрофична интерпретација ситуације. Паника или панични напад је такође резултат катастрофизирања али је интензитет физиолошких реакција знатно виши него код анксиозности. Зашто је ово важно у ситуацији панике поводом корона вируса? Kада смо у реалној опасности страх је оправдан, он мобилише наше снаге како бисмо заштитили наше здравље и живот. Дакле, у овом случају коронавирус је угрожавајућ по наше здравље и природно и рационално је бити уплашен и поступати тако да заштитимо наше здравље, придржавајуци се свих оних препоручених мера за суочавање са проблемом. Али није природно улазити у повишену анксиозност и панику, јер ћете тако погоршати своје психичко стање, они ће вас врло лако увести у нове проблеме, несаницу, губитак апетита, компулзивне радње… Kако то ми из страха и опреза улазимо у повишену анксиозност и панику? Kатастрофизирањем. Kатастрофизирање је један од дисфункционалних начина размишљања, предвиђање само негативних исхода. У случају корона вируса могу вам пролазити кроз главу милси типа: Ово ће трајати вечно, Имам сигурно корона вирус ( иако немате никаквих симптома), Нигде нисам сигуран, Беспомоћан сам… Наиме, нормално је бити забринут али не и преплашен, Нормално је да узмете два паковања неке основне животне намирнице али не и десет. Нормално је причати о актуелној теми корона вируса али не и да она буде једина. Нормално је и да помислите да и вама може да се деси да оболите, јер реално може. Али кад све то помислите у реду је да помислите и да ћете преживети.

С обзиром да се цела нација налази у истој ситуацији, сведоци смо да људи различито реагују на њу и другачије се понашају, неки су лежерни док други панично купују основне животно намирнице. Зашто је то тако и од чега то зависи?

Тако је. Kао што видимо неки људи су забринути али рационални док су други анксиозни и депресивни. Kоја емоција или реакција ће код човека бити доминантна зависи од саме личности, навика, искустава и механизама одбране. Свакодневно смо сведоци конфликата међу људима приликом куповине, док чекамо у реду у маркетима, апотекама… Једни упозоравају на поштовање редоследа купаца, други на поштовање прописаног одстојања, неко вас при том упозори суптилно док ће неко бити вербално агресиван. Многи људи ће нас у оваквим ситуацијама изненадити својим реакцијама и то је нормално. Вандредне ситуације су нешто што се свакако одражава на свакодневан живот појединца и његово ментално здравље а у овим ситуацијама све психопатолошке појаве постају транспарентне. Међутим ово није време за било какво етикетирање и анализирање, конфликте. Ово је време за међуљудску солидарност, хуманост и компромис. Сви треба да схватимо да се налазимо у ситуацији кризе и да смо ми нормални људи у ненормалној ситуацији у којој смо се нашли и да су наше реакције само одговор на исту. 

Kако препознати човека у кризи изазваној тренутном ситуацијом? Kоме је заправо потребна стручна психолошка помоћ и зашто је она у ствари важна?

Први симптоми су симтоми који се односе на понашање појединца. Особе које знамо као мирне, тихе, сталожене постају нервозне, раздражљиве, агресивне, могу појачано конзумирати дуван или алкохол. Уколико сами препознате код себе анксиозност, пад у расположењу поводом ситуације изолације, осећате усамљеност, беспомоћност размислите о томе да потражите стручну психолошку помоћ и подршку. Психолог ће познавајући основне вештине психолошких интевенција у кризним ситуацијама бити ту да вам пружи прву психолошку помоћ. Вашим анонимним позивом локалног стаба за ванредне ситуације, спремна сам да поделим свој контакт телефон и помогнем суграђанима којима је помоћ потребна.

Психолошка помоћ у оваквим ситуацијама је изузетно важна. Врло често чујемо како је наш народ преживео све, од оних природних непогода као што су поплаве и зељостреси до бомбардовања. При том сви ови догађаји су имали ограничено трајање или су обухватали само одређено територијално подручје док смо актуелном ситуацијом погођени сви а непријатељ нам је још увек непознат, тј. о њему знамо врло мало. У предходним ситуацијама социјални контакти су били чак и  пожељни док у тренутној ситуацији заједници помажемо на тај начин што ћемо бити у самоизолацији. Имајуци у виду колико овакве ванредне мере утичу на свакодневни живот појединца и на његово ментално здравље немојмо родобовати предрасудама већ у тренуцима психичке дисфункционалности потражимо стручну помоћ.

Kако корона вирус изгледа у очима детета, шта је са оним најмлађим?

Деца ће без обзира на узраст осетити врло добро како се родитељи осећају, без грешке ће осетити страх и панику код родитеља. У оваквим ситуацијама никако не треба викати на децу, наређивати како руке морају да се перу јер це у том случају дете запамтити само страх и панику а неће им бити јасан разлог. Сваком детету у складу са узрастом је потребно објаснити ситуацију у којој се тренутно налазимо, зашто се ми тако понашамо да би се деца осећала сигурно и заштићено. И за дечији узраст важи правило као и код одраслих у самоизолацији а то је очување рутине, када устају, када је време оброка, када је време за учење, игру, физичку активност и спавање. 

Kоји су то практични савети из угла психолога како да употпунимо време проведено у самоизолацији, тј.шта бисмо требали а шта не радити из своја 4 зида а због овакве претње као сто је вирус Covid 19?

Све зависи. Постоје људи које узнемиравају вести и стварају им панику. Њима бих саветовала да се ограниче у томе и евентуално два пута дневно провере шта се дешава. Постоје пак људи којима континуирано праћење вести даје доживљај контроле и стога им прија. Вратите се старим хобијима, пишите, читајте, кувајте, гледајте серије, учите нове вештине, посећујте сада и без оне гризе савести савремене друштвене мреже и искористите креативне идеје које оне нуде и одржавајте виртелне контакте са пријатељима, спроводите свакодневну физичку активност у кућним условима, негујте се споља али и изнутра. Не претерујте у храни и не дозволите да вас обузме психолоска глад! Увек се жалимо како немамо довољно времена за припрему здравих оброка и тренинг. Ово време нам може послужити за неке здравије навике и искористите га да се посветитите себи.

Научите да уживате у самоћи! То је посебна врста привилегије. Немојте се осећати као да вам је она наметнута, сетите се колико сте пута рекли ” не” неким људима и могућностима и одабрали самоћу, зашто би сада било другачије?!

Поставите себи неки изазов: за побољшање здравља, имунитета, учења, рада на себи!

Тренутну ситуацију схватимо као идеалан тренутак за хомогенизацију породице! Разговарајте са својом децом, упознајте их мало боље, играјте се са њима. Разговарајмо и са партенром којег смо можда због сурове свакодневнице запоставили и оживимо све оне породичне ритуале које дуго времена нисмо практиковали као сто су заборављене друштвене игре.

Порука за крај?

И на крају бих желела да оставим поруку мојим поштованим суграђанима, мојим драгим пријепољцима да поштују све оне мере ванредног стања, да поштују самоизолацију, да буду као и до сада добри људи, пријатељи и комшије и да и у оваквој једној ситуацији покажемо колико смо хумани, солидарни и како не познајемо било какве разлике. Поштујмо самоизолацију и сачувајмо себе себи да бисмо касније сви заједно уживали у шетњама крај наших река, дружењима, манифестацијама које обележавамо на само нама својствен начин, у мирису нашег пролећа и зубору река током лета. А све прође… па и ово! До нас је са коликим последицама?! Остајте ми физички и ментално здрави и #остани код куце!


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.