Објективом пре топова Јаворске бригаде

novosti.rs ( Д. Гагричић ) Друштво Коментари

Карантин - Јаворске царинарнице 1912. године Фото из књиге "Ивањички албум" Карантин - Јаворске царинарнице 1912. године Фото из књиге "Ивањички албум"

Сведочанства и сећања на границу Краљевине Србије и Отоманског царства. Давид Бањанац оставио потомству фотографије из последњих дана Јаворске царинарнице 1912.

Негде у предвечерје Првог балканског рата и ослобођења Старе Србије од отоманског ропства, београдски фотограф овековечио је Јаворску царинарницу на граници Краљевине Србије и Отоманског царства. Давид Бањанац је потомству оставио и слику комита из пет срезова под Турцима, али и панораму засеока Вуловићи и чланове истоименог братства из ивањичког села Равна Гора, у залеђу границе.

- Ове фотографије наручио је Радоје Вуловић из оближње Равне Горе, управник Јаворске царинарнице, где је прво службовао по завршетку студија права на Београдском универзитету - записано је у књизи "Ивањички албум" аутора Мирчете Јовановића, др Александра Николића и проф. др Петра Вуловића, издатој 2004. године. - Оригиналне фотографије димензија 17x22 цм, каширане и оверене печатом Бањанца, сачувао је Радојев унук, професор архитектуре Петар Вуловић и приредио за штампу.

Братство Вуловића у Равној Гори Братство Вуловића у Равној Гори

Оскудни су подаци о фотографу Давиду Бањанцу (1883-1914). Родом је из Богутовца, код Краљева, као теренски фотограф радио је код пожаревачког фотографа Душана М. Живојиновића, око 1911. године, те да је имао стални атеље у Краљеву 1912-1913. У Ивањици су тада на разгледницама објављене његове слике "Ивањичка електрична централа" и "Главна улица према Јаворској улици".

- Једно од највреднијих сведочанстава за историју Старе Србије на почетку 20. века је фотографија на којој је, како је записано, скуп народних првака из Нове Вароши, Пријепоља, Бијелог Поља, Пљеваља и Сјенице на Јавору 1912. године, а међу њима и управник царине Вуловић - истиче ивањички новинар Емил Протић. - Скуп је одржан у дубокој тајности у данима пред буну, а међу првацима је Сретен Вукосављевић, из Пријепоља, вођа комитских дружина и организатор побуне против Турака, касније познати социолог села.

Јаворска царинарница била је главни прелаз за Србију, а граница је ишла од Дрине, коритом Увца и Тисовице, па преко Чемернице, гребена Јавора и Голије и избијала на реку Рашку. После Карађорђевог устанка и царских хатишерифа нацртана је граница кроз исти народ, где никад није била, поделивши Стари Влах 1834. године. С обе стране границе зидане су осматрачнице, куле, утврђења са пушкарницама, карауле...

Ведрог летњег дана са старовлашких планина и села изгубљених иза границе, видела се та обећана земља - Кнежевина Србија. Они који су били на домаку слободе, а остали у ропству и још жешће били изложени немилости спахија и турске власти, вребали су сваку прилику за бекство "у Морави" и "у Србију" или прибирали нове снаге да се издржи што се издржати мора...

Рика топова са Јавора 19. октобра 1912. године најавила је да се крвљу и гвожђем раскивају ланци ропства, означила је крај очаја и безнађа раје под турским зулумом, нестанак аговања и беговања... Јаворска бригада Српске војске, под командом Миливоја Анђелковића Кајафе, потпомогнута устаничким четама и комитама, ноћу између 20. и 21. октобра 1912. освојила је Калипоље, и затим ослободила села и градове до Пљеваља.

Народни прваци 

На слици народних првака из пет срезова су Акса Бјелановић, Раде Кијановић, Иван Фуртула, Михаило Лаковић, Илија Поповић, Игњат Делић, Перо Предојевић, а седе Филип Пешић, Сретен Вукосављевић, Милан Видојевић, Радоје Вуловић и Милан Аранитовић.

Комите- Народни прваци

Научни скуп 

Удружење потомака ратника 1912-1920. године у Новој Вароши покренуло је иницијативу да општине Нова Варош и Ивањица, и установе које брину о баштини, организују научни скуп и осветле догађаје на и око заборављене Јаворске царинарнице, уз бројна документа из српских и турских извора.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.