Из Златиборског округа 33 издавача и 98 наслова књига и периодике на 64. сајму књига у Београду. Општина Нова Варош годинама „фељераш“ у издавачкој делатности.

На 64. Међународном сајму књига у Београду, одржаном минуле недеље, ужичко издаваштво (општине Златиборског округа) представљено је са  33 издавача и 98 наслова књига и периодике.

Према подацима на порталу ужичке Народне библиотеке, Ужице је имало 11 издавача са 32 књиге, Пожега осам издавача са 36 наслова, Пријепоље 5 издавача са 36 наслова и Чајетина три издавача са 12 књига. По три књиге штампали  су Сјеница и Прибој, по две Бајина Башта и Косјерић, а једну  Ариље. На жалост, Нова Варош није имала ни једну књигу.

На највећој манифестацији писане речи у Србији  представљено је седам издања: „Историја Титовог Ужица“ (до 1918.), /Народни музеј Ужице/, „Осаћани наслеђе генарацијског искуства“ Драгише Милосављевића, /Народни  музеј Ужице/, „Нађа Тешић“, приређивач Зоран Јеремић, тематски, 108 број „Међаја“, /Народна библиотека Ужице/, “Мостови на кривој Дрини“ Жељка Митровића, /Историјски архив Ужице/ „Бунт и снови  Андрије Лојанице“, приређивачи Зоран Јеремић и Зоран Жеравчић, /Удружење “Колектив из Ужица и Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини/ „150 година од оснивања читаонице у Пожеги“, приређивачи Јасминка Лаловић Ђурић, Гордана Стевић и Даниела Скоковић,  /Народна библиотека Пожега/ и  „Српске теме“ Обрада Б. Јовановића, /Библиотека у Чајетини/.

Изостајање Нове Вароши са  Сајма књига  је слика прилика у области културе и заштите баштине, пре свега, у издавачкој делатности, археолошком истраживању, прикупљању  и презентацији народног блага. Руку на срце, овде и нема аутора (изузев песника) који би допринели издавачкој продукцији, а не користе се могућности удруживања издавача, ангажовања сарадника са стране,  као што је случај у низу пројеката са листе ужичког издаваштва.

Зашто ову књигу издавач није послао на Београдски сајам?

У Новој Вароши је деценијама занемаривана  брига о наслеђу, мало се записивало, сакупљало, чувало и остављало за потомке...Разлога је више: удаљена од већих културних центара,  старовлашка паланка  је вазда била у кадровској оскудици, са  уским  спектром активности  годинама једне, а сада малог броја установа културе и задужених за бригу о баштини. Све  то прати  сиромаштво духа,  ограничена средства,  оскудна издавачка  делатност... 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.