Због сеоба и пада наталитета општина Нова Варош најстарија у округу. Годишње стотинак принова, села без колевки.

Са просеком  од 47,4 године, становништво Нове Вароши је најстарије у Златиборском округу. За седам година општина је, каже статистика, остала без 2.043 житеља и са 14.595 становника крајем прошле године била је близу зачељу округа.

Најмање принова било је 2015. године - само 84, следеће 111, у две последње по сто, а ове године, до пре неки дан, рођене су 82 бебе. Јесенас је уписано 94 првака, колико је и предшколаца.

Уз ове алармантне податке иде и процена Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду, да ће Нова Варош средином века бити међу 33 општине у Србији у којима ће број становника спасти на 5.000 - 10.000?!

Шерети у Старом Влаху пак, без оловке и рачунаљке, на свом рабошу читају "небеске прилике", уз јетке жаоке:

- Прво што овдашње бебе проговоре је питање: "Куда је пут преко Златибора?".

- Напредујемо у назадовању: нико више не кука да нема хлеба, него - нема народа!

- Лоше ђаке мајке плаше: "Учи, црњо, учи, да сутра не радиш у стругари и општини! Ако и то не угасе...?!"

У општини која је 1961. године имала 25.000 становника, талас транзиције ставио је катанце на фабрике, да би пролетос била затворена и "Слога", једна од три последње фабрике. Индустрија је спала на две фабрике пластичне амбалаже, мале погоне у преради дрвета и пољопривреди и производњу струје у четири централе.

Читава села су без иједне колевке. С друге стране, у граду је укинута гимназија (спојена са техничком у Средњу школу), одсељене су неке установе, у јавном сектору стрепе од отказа... Све чешће освићу табле о издавању и продаји локала и кућа, којима је драстично пала цена. Због сиромаштва, беспослице, ниских плата и лошег стандарда, породице купују карте у једном правцу, чете радника тумарају Србијом и Европом, крпећи стаж да оду у пензију "са Завода"...

Суочени са неизвесношћу, грађани погледају у престоницу, уз питања: Може ли се општина "од стратешког значаја" у Рашкој области, како се некад говорило, извући из тешке економске кризе и велике кадровске оскудице? У локалној управи тврде да су узданица о(п)станка пољопривреда и туризам.

- Нема овде живота без две-три нове фабрике - упозорава један нововарошки привредник. - Гране у које се општина узда су ниско акумулативне. Истина, имају знатне потенцијале, али и ограничавајуће факторе. У пољопривреди су парцеле уситњене, мало је руку јер је знатан део домаћинстава на плећима повратника из града и старачких домаћинстава без наследника на имањима или са момцима нежењама. У туризму, упркос дару природе, оскудна је понуда, мале су и споре инвестиције, нема нових туристичких зона на Златару и језерима, низ објеката не ради, у јеку сезоне летос се кубурило са попуном смена.

Помоћ породиљама 

Из буџета општине се од 2009. године издвајају новчане накнаде за новорођенчад, па су, уз последња повећања, за прво дете 100.000 динара и за свако наредно толико се увећавају (за пето је пола милиона). Према речима Данијеле Топаловић, саветника у служби СО за бригу о деци, незапослене породиље добијају 12.000 динара месечно, а сума се увећава за 3.000 за сваку новорођену бебу.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.