Сећање на традиционалну градњу и живот у кућама од брвана, за којима ће многи зажалити.

У селима око Увца почетком педесетих година прошлог века почиње зидање кућа у којима традиционални материјал дрво полако уступа место цигли. Старовлашку брвнару замењују куће белих зидова и кровова од камених плоча и црепа.

Био је то најбољи знак опоравка сеoских домаћинстава у Старом Влаху после ратног пустошења и поратних нареза, али и напуштање традиционалне градње и живота у кућама од брвана, за којима ће многи зажалити. Имале су оне, кажу, топлину дома и дуговечност, а преци су посебну пажњу поклањали избору грађе и поштовању вековног правила: "Сеци оморику пре Тривундана", од Митровдана до 14. фебруара, док не крену сокови у дрвету.

Први мајстори за ручну израду цигле стигли су, као и све новине у овом крају, "из гејака", како се говорило за села иза "старе границе", према долини Моравице.

- Циглане су биле у двориштима, недалеко од кућног прага или крај локви и места где се копала земља, из које је вађен камен, па су, уз додатак воде, волови или коњи газили "блато". Мајстор Радул Караклајић из Мочиоца и четворица помоћника данима су дрвене калупе пунили рукама, без икаквих заштитних средстава и боси. Цигла се сушила на ледини, па ређала у витлове, на промају - сећа се Милић Топаловић (59), из Горњег Трудова, под Чемерницом.

Брвнара и бела кућа Фото Приватна архива

Слике из старих албума сведоче о времену кад је село имало снагу и слогу, младост и мобе. Традиционални начин испомоћи у пољским радовима сада је слагао циглу у "банкет", облепљен блатом.

- Посебно сложен посао било је печење цигле. Да би се загрејало и пекло и по 20.000 комада цигле, требало је брдо дрва. Они који нису имали букову шуму, листом су секли трешње, крушке, дивљаке. У неколико ложишта данима je горелa ватрa, па се све затварало, "да тиња банкет" - подсећа Топаловић.

Крадући занат очима, у домаћој радиности убрзо су стасавали локални циглари, а почеле су и да пристижу металне пресе, па је олакшан и посао и трошак градитеља. Мајстори су каменом и циглом подизали и школе и задружне домове у селима.

Стрми кровови 

Куће брвнаре биле су без темеља или са ниском подлогом од камена, чији је доњи део, прислоњен на стрми терен, био подрум, понегде од камена тесаника, на који је подизана велика соба од брвана.

У горњем делу грађевине била је "кућа" са огњиштем, као средиштем живота, са двоја наспрамно постављена врата. Стрми кровови били су некада од сламе, па шиндре (такте), а и камених плоча из мајдана у ивањичким селима Миланџа и Маћа.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.