Више од две деценије Библиотека и Дом културе носе исто име – историчара и академика Јована Томића?! Сви ћуте на овај немар: „врућ кромпир“ неће ни локална власт, ни управни одбори, ни јавни радници.

Чуди се Србија, смеју  комшије: Нова Варош има две установе културе  и обе носе – исто име.?! У називу и на меморандумима Дома културе и Библиотеке је име Јована Томића, историчара, академика и управника Народне биоблиотеке Србије...?! Има ли то још где?!

Једна мала анкета показала је да су ретки Варошани који знају бар неку појединост о  животу и делу Томића и  да ли је и по чему задужио Нову Варош. Кажу да нема подсећања на њега, нити манифестација...

У енциклопедији (двотомна „Просветина“ из 1968. године га не помиње, већ „Википедија“)  записано је да је Јован Томић рођен у Новој Вароши 9. маја 1869. године, а умро у Београду 1932. године. Основну школу и гимназију завршио  је у Крагујевцу, а филолошко-историјски одсек на Великој школи у Београду 1890. године. Био је средњошколаски профсор у Крушевцу, Крагујевцу, Алексинцу и Београду, а у периоду 1903-1927. управник Народне библиотеке у Београду, али и дугогодишњи  члан Српске академије наука.

Томић је ударио основе критичке историографије турског периода српске историје (XV—XIX века). Објавио је 60 књига и брошура, преко 40 чланака и расправа, велики број критика, реферата и полемика. Бавио се и објављивањем архивске грађе и новим  архивским документима осветлио је многе мрачне моменте из прошлости, у првом реду из српске историје у Османском царству.

Име историчара и научног радника отргнуто је из заборава у завичају 1993. године. Наиме, у 288.  броју „Златарских новости“, од 29. априла, забележено је да су одборници Скупштине општине 12. априла донели одлуку о промени назива Дома културе – уместо првоборца и публицисте Мирка Ћуковића,  носиће име Јована Томића. Тада је одлучено и да  градски трг промени име – да војвода Петар Бојовић смени маршала Броза.

Библиотека је била у саставу Дома културе од  његовог почетка рада  – 1969. године и у самосталну установу издвојила се одлуком СО 9. октобра 1997. године. Локални лист пише да је требало да носи име  „Нова Варош“. 

Чини ми се да пре  приличи да Библиотека носи име Јована Томића и  зашто да се  Дому културе не да неко друго име.?! Зар је  Стари Влах био пуста утрина, зар  нема  имена  од националног, историјског, културног и уметничког значаја за Србију и наш крај којим би се могла дичити ова установа?!

Садашња зграда Библиотеке и Музеја пре реновирања

Да ли се Томић преврће у гробу због  нашег  недоличног и недомаћинског односа  и  неправди?!? Овакав немар и пропуст нам, сигурно,  не служе на част. И ево, више од две деценије, како су кумови били кратке  памети, надлежни не реагују.  Ћуте управни одбори установа, као и  културни и јавни радници, док се локална власт  боји да узме „врућ кромпир“ у руке. Она је заокупљена бројним проблемима, те суочена са  тешком економском ситуацијом и сиромаштвом које се кези иза сваког ћошка, као и кадровским проблемима и другим питањима. Наравно, да има пречих послова, али...

Локална управ нема лице задужено за културу, као што је то случај у  иоле уређеним срединама, барем члана Општинског већа који би координирао активности из ове делатности. Није се овде примио ни пелцер  – да се изабере стална   комисија за неговање традиције, обнављање памћења  и очување националног идентитета (или сличног назива), у којој би  јавни и  културни радници,  познаваоца прошлости и прилика ( и не само из ове средине)  „укрштали копља“ над иницијативама, предлозима и нерешеним питањима. На жалост, сличне  комисије се формирају од случаја до случаја, раде брзопотезно,  од ока,  често по  дневно-.политичкком задатку,  без критеријума и  правилника о раду....

Ништа тако успешно не преносимо на млађе као  навику бацања смећа и  остављања спорних питања за  нека друга времена,  по систему „лако ћемо“ ...?

Изгубљени радови симпозијума  

Научни скуп (или симпозикјум) о делу Јована Томића одржан је негде под крај прошлог века у Дому културе. Нису објављени, нити сабрани радови (колико се зна), а ваљало би им ући у траг. Можда су у фиоци  или фасцикли неког од  оних који су тада за то и друге послове  примали плату..

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.