Општина Бајина Башта недавно је усвојила Декларацију о заштити и неговању српског писма. Предузећа и установе се обавезују да пословање ускладе са документом који је једногласно усвојен.

Није могло бити бољег места да се утихнула искра духа у пламен претвори: Скупштина општине Бајина Башта усвојила је једногласно Декларацију о заштити и неговању ћирилице. Тако је надомак манастира Раче - чувене средњовековне преписивачке школе, одакле су монаси под патријархом Чарнојевићем кренули пут Беочина и Сент Андреје да свом роду створе писану грађанску књижевност - осветљен стари, једини сигуран пут националне културе, с намером да се обнови и продужи кроз све будуће векове.

- Свако у Бајиној Башти осећа обавезу да српско писмо чува, она проистиче из историје овог краја и наслеђа које баштинимо. Догодило се тако да је Декларација о заштити и неговању ћирилице усвојена једногласно - каже Радомир Филиповић, председник Општине. - Аутори текста декларације и предлагачи овог акта су одборници Синиша Спасојевић и Зоран Раковић, а како је наведено у образложењу предлога, декларација је правни основ за свеобухватне мере заштите ћирилице на територији општине.

Прописане су конкретне мере: општинска управа, јавна предузећа и установе на територији општине Бајина Башта се обавезују да своје пословање ускладе са декларацијом, а библиотека у овом граду обавезаће се да у највећем проценту набавља књиге штампане ћирилицом. Корисници новца из општинског буџета ће у својим активностима морати да је користе. Привредници који у свом пословању редовно користе ћирилицу уживаће олакшице, а град на Дрини биће домаћин манифестације посвећене српском језику и ћириличком писму. Ови начелни ставови ће већ на следећој седници Скупштине општине Бајина Башта постати конкретнији. Установљено је радно тело, чији је посао да на основу декларације припреми конкретне мере из више области, које би водиле већој употреби ћирилице.

Одлука Бајинобаштана осветлила је славну историју овог краја: пред Велику сеобу под Арсенијем Чарнијевићем 1690. године, монаси Рачани у Скиту Светог Ђорђа стварају обрисе првог српског путописа, драме, романа, аутобиографије, мемоара... У тадашњој Србији народне, усмене књижевности јављају се до тада непознате клице нових литерарних врста, а монаси их у Великој сеоби носе у фрушкогорске манастире. Кипријан, Јеротеј и Христифор Рачанин, овдашњи монаси, у историји књижевности уписани су као - прва генерација српских грађанских писаца. Без њих, не би било ни друге генерације наших писаца 18. века, којој су припадали Рајић, Орфелин, Јулинац. Без Раче као духовног изворишта, не би било ни треће генерације, којој припада највећи српски просветитељ - Доситеј Обрадовић. Рачански монаси су поред стварања клица савремених литерарних врста, први увели световну тематику и обрисе народног језика у нашу књижевност. Све то било је предуслов за велики посао који је до краја довео Вук Стефановић Караџић.

Чувари српске културе 

У витринама рачанске ризнице, чува се фототипско издање првог српског путописа, блиског византијском жанру - маритиме, "Путешествије к граду Јерусалиму" (1721), Јеротеја Рачанина. Рукописи Рачана данас су расути по Европи, има их у више београдских збирки, у Прагу, Загребу, Новом Саду, Болоњи, Сент - Андреји, Цавтату, Цетињу... 

Мирослављево јеванђеље, најстарија српска рукописна књига, од 1941. до 1945. године чуванa у манастиру Христовог вазнесења у Рачи. Данас се у рачанској ризници налази фототипско издање драгоцене књиге, штампано у Јоханесбургу на Видовдан 1998. године. 

Усвајањем и применом Декларације о заштити и неговању ћирилице, нове генерације показале су се достојне славних предака.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.