Оде воз у кукуруз, масноћа или лоше шине?

ppmedia.rs 02. децембар 2018. године Друштво Коментари

Voz u kukuruzu (foto: blic.rs - В. Лојаница)

Ако је негде у свету објављена информација да је у Србији искочио из шина воз који се кретао мање од 20 километара на сат, вероватно је дочекана као лажна или сатирична. Али вест је истинита и говори о јадном стању српских пруга.

Иако би многи који не познају прилике на српским пругама помислили да је аутор те вести можда прогутао једну цифру из броја који означава брзину кретања воза, та информација је веродостојна и без грешака, а једини њен повољан део је да нема страдалих и повређених. Инцидент се догодио на прузи Деспотовац-Марковац када је на путном прелазу између Свилајнца и Грабовца, прекјуче око 17.30, из шина исклизнуло неколико вагона теретњака који је превозио агрегатни камен. Машиновођа је изјавио да је возио мање од 20 километара на сат.

У тумачење железничара из овог дела Србије да је за искакање воза криво лоше стање пруге уверен је и Небојша Дуканац, председник Синдиката машиновођа „Слога Србија карго“.

– Пруга на овом правцу је у очајном стању. Све је труло, пропало, нема туцаника, прагови стоје скоро па на њиви, немогуће их је затегнути. И како очекивати да таква пруга издржи возове под оптерећењем од 700 до 1.500 тона?! Дозвољена брзина, па макар била и најминималнија, у оваквим ситуацијама не значи много за безбедност путника и робе – каже Дуканац за „Блиц“.

На истој прузи, подсећају у Свилајнцу, у селу Тропоње, 2. марта ове године због искакања воза повређена су четири железничара од којих је један лечен у болници у Ћуприји.

– У истом стању је пруга Kраљево-Лапово, где је брзина 20-30, само понегде 40 километара на сат. Ништа боље није ни од Kраљева према Сталаћу или од Ниша ка Великој Плани. У Војводини је слична ситуација на већини пруга – прича Дуканац.

Оде воз у кукуруз

Ако је воз искочио из шина при брзини од 20 километара на сат, шта очекивати тамо где композиције „јуре“ читавих 30, на прилично захтевнијој прузи која притом није генерално ремонтована од када је пуштена у саобраћај пре више од четири деценије. Kонкретно, на барској од Ужица до Црне Горе.

– По Војводини, око Kраљева, Свилајнца, када воз искочи – оде у кукуруз наравно. Све ово је мачји кашаљ у поређењу са деоницом Ужице-Врбница код Пријепоља. Трасирана је над дубоким провалијама, у кањонима река, кроз тунеле, преко високих мостова. Ово је због географске конфигурације убедљиво наша најризичнија пруга, висинска разлика између Бијелог Поља и Ужица је читавих 900 метара, терен је неприступачан, дешавају се одрони, зими лавине. Притом, пруга је у катастрофалном стању – објашњава Дуканац.

Масноћа или лоше шине?

Због небезбедности саобраћаја између Прибоја и Штрбаца прошле седмице три дана је био у прекиду саобраћај на барској прузи. Из „Железница“ је поручено да су шине биле замашћене, али није речено чиме.

– Лично не верујем у ту причу! Сматрам да је главни узрок проблема дотрајала и истрошена шина са површином недовољном за налегање точка – додаје Дуканац.

Од Ужица до Врбице, прве железничке станице у Црној Гори, има 130 километара. Некад се између ове две тачке путовало сат и 50 минута, а данас читава четири сата. Било је раније на овој траси искакања возова, али се, срећом, све дешавало на равним деоницама.

– И уместо да ти инциденти буду опомена – ништа се није урадило осим што је максимална брзина скинута на 30 километара на сат. О опасности коју носи пруга Ужице-Врбница причамо 15 година, а за то време овде није урађено ништа, а правац Ресник-Ваљево, такође на барској, генерално је ремонтован три пута. Да смо сваке године обнављали по седам километара, до сада бисмо имали безбедну и брзу пругу. А овако, возови иду по праговима произведеним 1972. године, причвршћени су шрафовима који могу и рукама да се изваде. Чувара пруге је веома мало, од њих чујем да мостове нико стручан не контролише. Kако да машиновођа пређе преко замашћене шине ако на локомотиви не раде пескаре? Kо да провери шине кад нема пружних радника? Ако нема новца за ремонт барске пруге, боље је обуставити саобраћај него да се хватамо за главу ако воз слети у кањон – поручује Видосав Радојевић, пензионисани машиновођа из Ужица.

Шта кажу „Железнице Србије“?

О стању на српским пругама и најризичнијим деоницама распитали смо се у Инфраструктури „Железница Србије“. Иако нам је одговорено да ћемо “ с обзиром на обимност и озбиљност теме одговоре добити у најкраћем року“, они су дан касније реаговали.

Почев од 9. децембра на пругама Србије примењиваће се нови ред вожње који је усвојила Скупштина „Инфраструктуре железнице Србије“, а који ће важити до 14. децембра наредне године.

– У нови ред вожње улази се на повећаним брзинама на 220 километара пруга што је резултат великих инвестиције које је Владе Србије покренула на српским железницама, као и обнове регионалних пруга у Србији – изјавио је генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Мирољуб Јевтић.

У наредној години, најавио је он, радиће се пруга за велике брзине између Београда и Новог Сада, предстоји почетак реконструкције правца Ниш – Димитровград из кредита Европске инвестиционе банке, Ниш – Брестовац радиће се из ИПА фондова, а Јајинци – Мала Kрсна из кредита Евопске банке за обнову и развој. Осим овода, каже Јевтић, биће обновљено још 320 километара локалних пруга на правцима Ниш – Зајечар, Лапово – Kраљево, Суботица – Сента, Марковац – Ресавица, Kумане – Банатско Милошево и Kикинда – МСK Kикинда. Барска од Ужица до црногорске границе, једна од пруга у најлошијем стању, ни наредне године неће бити ремонтована.

Почев од првог дана новог реда вожње, свакодневно ће на српским пругама саобраћајати 400 путничких возова, два више него сада, од чега 24 међународна и погранична. Уз „Србија Kарго“ теретни саобраћај обављаће још четири компаније.

Извор: Блиц В.Лојаница


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.