Депоније угрожавају Лим

glaszapadnesrbije,rs 16. новембар 2018. године Друштво Коментари

Депонија Стањевине у Пријепољу, фото: ГЗС Депонија Стањевине у Пријепољу, фото: ГЗС

Лим једна је од најугроженијих река Балкана јер су дуж њеног тока, кроз три државе, бројна сметлиша и дивље депоније. У делу кроз Србију, бар делимично, проблем загађења ове реке решио би се изградњом депоније „Бањица" јер би ту, по одлуци од пре 15 година, отпад требало да одлажу општине Сјеница, Нова Варош, Прибој и Пријепоље.

Статус отпадне трансферзале Црне Горе, Републике Српске и Србије, Лим је зајхваљујући људском немару, добио пре скоро две деценије, а о количини смећа које у њега стиже, уверљиво сведочи приобаље , нелегалне депоније, па и велико сметлиште крај Пријепоља, привремено формирано још 1999.године, са кога неретко, поплавни талас отпад унесе у реку.

„Дневно износимо од 30 до 40 тона смећа, тако да у овом тренутку ми немамо друго решење, осим да потпуно обуставимо изношење смећа", каже Енис Мемишаховић, директор ЈКП „Лим".

А Лим је, до Пријепоља, већ донео тоне отпада и загађења из Црне Горе- који се даље, ка ушћу у Дрину, само увећава.

„Стручњаци су израчунали да у зависности колико је плавна година, од тридесет хиљада кубних до 60 хиљада кубних плута отпада на Потпећком језеру, дужине деветнаест километара", објашњава Горан Рековић из еколошког удружења грађана „Примус".

Заједничка депонија за Пријепоље, Нову Варош, Прибој и Сјеницу требало је да реши бар део проблема. Али, осим споразума и земљаних радова у Челицама код Прибоја, на будућој депонији „Бањица", већ годинама није урађено ништа.

„Следеће је да обезбедимо начин финансирања пошто пројекат имамо на постојеће стање, онакво какво јесте на депонији и да кренемо, кад обезбедимо средства да кренемо у реализацију пројекта", каже Љубенко Васиљевић, директор Регионалне санитарне депоније „Бањица".

Пре пет месеци, Влада је донела Уредбу по којој би у Новој Вароши требало да се изгради трансфер станица , а смеће из ове четири општине потом одвози у Регионалну депонију Дубоко у Ужицу. Ипак, још увек није решен низ процедуралних питања, а ни депонија у Дубоком , нема капацитета за складиштење додатног отпада.

"То је државни проблем. Ја видим Министарство као најодговорније да то реши, они имају начин и могућност. Ту више нису ни паре проблем, то је проблем само оператинвна је ствар да се то реши", сматра Лазар Рвовић, председник Општине Прибој.

„Ја сам упутио званичан допис Министарству заштите животне средине да нам омогуће средста да се уради студија за нови начин и нове технологије управљања отпадом да видимо које технологије би биле, колико би то коштало, у ком правцу да идемо, значи са овом количином отпада ми не знамо како да решимо проблем. Депонија се пуни, препуна је, нестабилан је терен на коме се одлаже", упозорава Момир Миловановић, директор ЈКП „Дубоко".

Извесно је да је депонија „Бањица" неопходна и да је за њену изградњу потребно још око 6,5 милиона евра. Један поглед на реке и сметлишта довољан је да се схвати да су најскупље, ипак , последице оваквих загађења.

ГЗС/РТС

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.