На Врховном касационом суду "пале" накнаде које су банкари наплаћивали клијентима за обраду кредита. Корисник мора бити информисан о овом трошку.

Провизије које банке наплаћују за обраду кредита "пале" су на Врховном касационом суду. Како је у петак саопштило Удружење за заштиту потрошача и банкарских клијената "Ефектива", најновијим решењем, донетим поводом захтева једне банке за ревизијом, овај суд потврдио је свој став од 22. маја ове године да наплата трошкова обраде кредита није дозвољена.

Овим Решењем банке су коначно изгубиле вишегодишњу битку у доказивању основаности наплате трошкова обраде кредита, јер је Врховни суд потврдио свој став да банка овај трошак може да наплати само ако је он реалан и само ако је корисник о њему претходно јасно и недвосмислено информисан, тако да ни на који начин не буде доведен у заблуду о којим трошковима је реч - наводи се у саопштењу "Ефективе".

То значи да су банке морале да у понуди пре закључења уговора о кредиту, на таксативан начин наведу шта чини трошкове обраде кредита, а не само да то наплате у процентуалном износу. Како објашњава председник удружења "Ефектива", Дејан Гавриловић, није довољно да банке у понуди само наведу да наплаћују на пример један одсто од износа кредита.

- Клијент мора да зна шта плаћа кроз тај један проценат, о којим трошковима обраде је конкретно реч - каже Гавриловић. - То би значило да се таксативно наведу сви трошкови у оквиру те накнаде. На пример 200 динара трошак папира, 300 динара трошак тонера за штампу, 200 динара трошак утрошене електричне енергије. Сматрам да све ово иде ка томе да ће банке укинути трошак обраде кредита. Јер, иако су имале прилику и у досадашњим судским споровима, нису могле да докажу постојање тог трошка. Тако да, тешко да ће и сада да докажу трошак јер управо ни до сада нису могле да покажу његово постојање, тешко да ће сад да пишу 200 динара папир, тонер...

У "Ефективи" истичу да су банке наплаћујући ову накнаду "заправо кориснике доводиле у неравноправан положај, наплаћујући веће трошкове од корисника који подигне већи кредит, што је у свом ставу потврдила и НБС", констатује се у саопштењу.

- Управо је та чињеница била и почетна основа за сумњу да банке процентуалним уговарањем те одредбе, фиктивно наплаћују непостојећи трошак - напомињу у "Ефективи".

Без застаре 

- Банке у Србији су у последњих петнаестак година, по основу трошкова обраде кредита, од својих корисника у Србији наплатиле неколико десетина милиона евра, које грађани сада у парницама могу да потражују назад, са затезном каматом - указују у "Ефективи", напомињући да застарелости за ове спорове нема, јер је по ставу Врховног касационог суда, ова одредба ништава, а ништавост уговорне одредбе не застарева.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.