Сељак из пожешког села Радовци посилни чувеном војсковођи од 1912. до 1918; О војводи је говорио као о правдољубивом човеку и војнику који је све поштовао.

На растанку, после демобилизације, нареднику Стојану Ивановићу, сељаку из пожешког села Радовци, посилном код војводе Петра Бојовића, војсковођа је поклонио слику у униформи са ордењем и посветом, коју потомци чувају као једну од најдражих успомена.

Стасити и разборити сељак провео је уз војводу седам година војевања, све док нису завршили три рата - два балканска и Први светски.

- Као редов, одмах по мобилизацији 1912. године, ђед Стојан Ивановић (1891-1976) додељен је за посилног пуковнику Петру Бојовићу, начелнику штаба Прве армије. На ратиштима је од Куманова стигао до Једрена, па касније био на Брегалници, прешао албанску голготу, Крф, пробој Солунског фронта - казује Вукосав Томашевић, новинар и привредник, Стојанов унук по мајци Милени, која се удала у Пријепоље.

У дому Томашевића жива су сећања на сусрете са солунцем Стојаном или из мајчиних прича.

Стојан Ивановић, на Крфу 1916.

- Ђед Стојан војводу Бојовића никад није помињао седећи - подсећа Вукосав. - Поклоњену слику држао је поред огледала испред кога се бријао. Често је о Бојовићу говорио као о правичном и правдољубивом човеку и војнику, који је све поштовао и није се стидео сељачког порекла.

Вукосав Томашевић

На полеђини поклоњене фотографије Стојан је мастилом записао: маршал - војвода Петар Бојовић. У наслеђе и аманет потомству предају се увеличане и урамљене и друге слике и сведочанства од пре једног века.

Са зида куће на претке мотри Стојанова фотографија, упућена рођаку, пожешком кафеџији Свету Дакићу, као дописница са Крфа, пристигла преко Женеве с великим закашњењем. 

Дуг пут дописнице

Међу драгим успоменама је и слика солунаца у позним годинама у родном селу - Стојана са браћом Татомиром и Михаилом и комшијом Јевремом, док је четврти брат Милојко остао у "плавој гробници" крај острва Видо.

Браћа Стојан, Татомир и Михаило и комшија Јеврем

- Поносан сам на чињеницу да ђедову Албанску споменицу, као и брата му Милојка, чува праунук Иван Ивановић, студент из Пожеге, који с посебном пажњом брине и о осталим драгоценостима - наглашава Томашевић. 

Дар музеју 

- Дароваћу фотографију војводе Петра Бојовића за његову спомен-собу у Новој Вароши, која се у тамошњем музеју отвара 1. новембра, поводом 100-годишњице одбране Србије у Великом рату - истиче Томашевић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.