Зоран Вучићевић из Ивањице на Саборини подигао три биљега:руском добровољцу Јеврему Вукосављевићу, јунацима Јаворског рата и народу који је подржавао буне и устанке, хајдуке и комите. Комадант Ариљског батаљона ноћу се вратио у напуштени шанац и у бици 23. августа 1876. године допринео спречавању продора Турака у долину Моравице.

- Браћо! Ово је страшно, ово је жалосно што ми учинисмо! Напустисмо Чемерницу, ту вратницу наше отаџбине, одакле Турке никад  не можемо истерти. Зато ја, браћо, идем натраг, идем да погинем под Чемрницом, то волим више него да ме жене називају кукавицом. Ко хоће нека пође са мном, да повратимо Чемерницу!“

Овим речима се  22. августа 1876. године капетан Јеврем Вукосављевић, командант Ариљског батаљона, добровољац из Русије, обратио својим борцима, када се морао повући   из шанца са  Чемернице  на Пресеку у борбама Јаворског рата, у којима је Ужичка бригада другог позива, после изгубљене Калипољске битке,  спречавала продор Турака преко природних тврђава Чемернице и Мучња у долину Моравице.

Публициста Свето Марковић подсећа на сведочанства из ратних белешки о Јаворском рату

А 142 године касније, на откривању спомен-обележја на Чемерници,  истраживач прошлости моравичког краја и публициста Свето Марковић, подсећа на сведочанства из ратних белешки о јунаштву и одлучности „Руса“, како су га сви звали и наводи  да су заморени војници  прихватили позив команданта: 

- Оћемо с тобом, само мало да се одморимо и леба једемо, па одмах идемо.

Пошто су тихо и обарзриво стигли  близу утврђења, Вукосављевић је задржао своје јунаке.

- Чекајте ви ту, ја идем сам у шанац. Да ми не гинете, ако унутра има Турака.

На велико изненађење и радост, у шанчевима није било Турака, па је организована одбрана и сутрадан, 23. августа, у одлућујућем боју под командом мајора Михаила Илића одбијено четири напада седам пута јачих Турака са Мисирцима и  Мехмед Али пашом. У судњем часу малаксалој војсци без муниције у помоћ је са Мучња  притекао Карановачки батаљон и тако спречен пролаз Турака преко „старе границе“.

Запис у камену - „Ој, планино... Истина је тамо негде иза...“

А недалеко од Лисине, на крвавом разбојишту, као бележе хроничари, у јуришу је пао капетан Вукосављевић у 30. години живота.Издануо је на рукама мајора Илића и неколико дана касније  сахрањен на чачанском гробљу. Две године касније, кад су завршене борбе Српско-турског рата, неколико поштовалаца и сродника подигло му је мали споменик. Уклесани запис сведочи да је Вукосављевиће родом из Блазнаве, у Шумадији, 11 година служио у руској војсци и „на оглас рата с Турцима дотрчао у помоћ својој домовини, храбро се борећи...“

- Гроб са оградом и нахереним спомеником близу доње капије чачанског гробља - чека заштиту. Заслужио је то Јаврем Вукосављевић, кога су красиле тачност и енергичност официра, људско поштење и неизмерни патриотизам. Свој батаљон је држао у строгој дисциплини – подсећа Марковић.

Споменик Јеврему Вукосављевићу у Чачку чека на уређење

На дан погибије 142 године касније, на Чемерници је 23. августа, залагањем Зорана Вучићевића, власника фиирме Рас“ из Ивањице, подигнуто  камено обележје ”Русу“. На месту званом Саборина (чувени сабор на Илиндан), уз пут, недалеко од Ристовића колиба, још два биљега је, како каже, посветио  прецима: прво у славу и част јаворских јунака из 1876. године, а другим каменом,   са натписом: Ој, планино... Истина је тамо  негде иза...“, одужује  се  онима  који су на овој висоравни и околним висовима Старог Влаха  подржавали буне и устанке, хајдуке и комите...

Заборављена планина  

- Чемерница  је заборављена и готово напуштена планина. Морамо, уз помоћ државе и локалне  власти,  чувати успомену на претке, уредити Карађорђев шанац, обележити место боја на Лисини,  али и удахнути јој нови живот. Висораван је на само три километра од Анатеме и регионалног пута Ивањица – Кокин Брод, погодна за излетнички туризам, кампове, школу у приороди, походе извиђача – истиче Вучићевић.

Уместо победа  – славимо поразе

- Ми смо народ чудног менталитета и обичаја: уместо победа – славимо поразе?! Најславнија битка Ибарске војске у Јаворском рату је победа на Чемерници, а ми смо је заборавили, нико је не помиње,  већ се обележава битку у којоја смо претрпели пораз. Да су тада Турци прошли Чемерницу и Мучањ - стигли би, можда, и до Јелице...? -  наглашава Вучићевић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.