Фотографије и дневник Милене Бојовић „Успомене на нашу Нану“ прате животни пут Раде, мајке војводе Петра Бојовића

Поводом  обележавања 160 година од рођења војводе Петра Бојовића, Завичајни музеј је припремио изложбу „Велике наде мајке Раде“, аутора Индире Генџић, кустоса, у намери да истакне значај  војводине мајке Раде Бојовић, као покретачку снагу породичне динамике и успеха. Изабране фотогтафије на поставци, дневник „Успомене на нашу Нану“, Милене Бојовић, као и цитати из поменутог рукописа, чине тематску целину која омогућава праћење животног пута Раде Бојовић и историјске прилике у којима је доносила важне одлуке за своју породицу.

Рада Бојовић је била конзервативна жена, веома побожна и доследна српској традицији, али и вредна, поносна, непокорна и одлучна. Одрастајући под неподношљивим верским притиском, још као дете је спознала значај отпора према туђинској власти. Тежак живот бременит неправдама, у њој је веома рано развио отпор према слуганству, а поштовање историје и традиције народа коме припада, допринело је развијању националне свести. Несрећан положај, међутим, заменила је одлучном борбом за променама. Императив њеног живота и њене највеће жеље биле су да јој се деца школују и да се Србија ослободи турске власти! Са харизмом лидера, високим степеном самопоуздања, пуно рада и одрицања, брижна мајка је у свет испраћала једног по једног сина, са аманетом да им борба за слободу своје земље и образовање буду звезда водиља. Васпитани на горућим проблемима породице и државе, потомци Бојовића добили су снажан мотив избављења и односили су се са једнако поштовања како према оној која их је родила, тако и према мајци Србији. Њене велике наде почеле су да се остварују.

Од шесторо деце, њих пет је стекло високо образовање. Илија је завршио Богословију, Јеврем, такође, Богословију у Београду и Духовну академију у Москви, Лука и Петар су били официри, а Милена професор. Једино је Јован остао земљорадник и велика помоћ оцу Перути. Са сазревањем њене деце, осамостаљивала се и јачала Србија и од малишана који скромно живе и играју се по планинским пашњацима Мишевића, постали су самостални и уважени људи, којима се одаје дужно поштовање. А она је од уморне сеоске домаћице постала успешна мајка, која носи градску ношњу и која је научила да чита.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.