„Моја душа, срце моје, под Златаром остало је!“ - писало је на мајици једне девојке.

Говорили су старински људи: не питај девојку за године! Сад би ти исти рекли: не питај за поруке! Свеједно: да ли оне што их ова девојка шаље телефоном или су исписане на мајици...?

Момци, шта осмех каже?

Она је на Ивањдан, на златрском вису Џаде, на 7. „Сусретима златарских села“, навијала за екипу Аљиновића или је дошла да подржи неког из противничког табора... 

Можда за поруке знају ова два момка?

Објективом забележен осмерац: „Моја душа, срце моје, под Златаром остало је!“ - може се ваздан тумачити: најлепша песма планини, порука, жал за завичајем...? Не дај Боже да је девојачка јадиковка...?! Да ли осмеси са три прве слике довољно говоре...?

Докони голман јавља да су противнику дали туце голова

Можда је то и била загонетка за ова два момка што су „ћерали лопту“ на утрини..?.

Овај докони голман, док је трајао напад његовог тима, имао је времена да јави у Горачиће како пролазе на такмичењу...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.