После текста у "Вечерњим Новостима", Војкан Крстић уручио поклоне тројици ђака пешака из села Мажићи код Прибоја.

У данашње време нема много људи који све оно што имају желе да поделе са другима. Да помогну пријатељима, али и да се нађу у невољи онима којима је помоћ најпотребнија. Војкан Крстић, власник једне успешне фирме у Београду и начелник Спасилачког центра Србије, покренуо је до сада велики број хуманитарних акција, а после текста објављеног у "Новостима", упутио је помоћ тројици дечака из околине Прибоја који на старом чамцу прелазе реку Лим како би дошли до школе.

Чим је прочитао како Филип, Саша и Драгомир Дерикоњић из свог села Мажићи до школе у Прибојској Бањи свакодневно у једном смеру путују више од два сата, прелазе пругу и возе се чамцем, Крстић је дечацима поклонио три професионална спасилачка прслука и показао им како да их користе.

- Донели смо им и водоотпорне ђачке торбе за књиге, а када се време пролепша, за све ђаке из ове школе ћемо организовати бесплатне часове пливања - најављује Крстић.

Саша, Филип и Драгомир су више него одушевљени поклонима. А како и не би били...

 Плашимо се да не упаднемо у реку, посебно када је лоше време. А када дува јак ветар, страхујемо да ли ће се стари чамац преврнути - прича Филип, и додаје да ће им прслуци добро доћи.

Отац двојице дечака Јуриша Дерикоњић прича да је децу тешко превозити преко реке зими, када се вода заледи. Некад су, каже, принуђени да секирама разбијају лед.

- Опасно је то и за нас одрасле, а о деци и да не причам - прича Јуриша.

Спасилачки тим Србије, који чини 120 обучених спасилаца на челу са Војканом Крстићем, делује и на просторима Републике Српске, а недавно је у Вишеграду учествовао у потрази за једним несталим човеком који се удавио у Дрини.Имају тим за спасавање на води и под водом, за потрагу, подводне деминере, као и пса који може на дубини од осам метара да осети човека у води.

Крстић каже да је упознат са свим проблемима својих радника и да их заједно са њима успешно решава. Поносан је што свих ових година ниједан радник није напустио његову фирму, а како сам каже, највећа сатисфакција му је то што су људи који раде за њега задовољни.

- Некада сам и ја био гладан, и зато не желим да се ико ко ради за мене тако осећа - каже Војкан.

Војкан Крстић са Филипом, Сашом и Драгомиром (foto: М.Кусмук)

У свом насељу Кумодраж у Београду свакој рођеној беби поклања 100 евра и пакет у којем се налази све оно што је новорођенчету потребно за прво време. За божићне празнике Војкан је у Вишеграду поделио 250 прехрамбених пакета социјално угроженим породицама, а деци која живе далеко од града довео је на праг Деда Мраза, који им је поделио пакетиће.

- Све што радим, радим зато што сам и ја то добио од Бога, и желим то да поделим са другима. Волим Србију и Републику Српску, волим људе који овде живе. Мислим да је свакоме од нас дужност да колико год можемо помогнемо онима којима је то потребно - каже Војкан.

Чивилук доброте 

Крстић је прошле године у Илијашу код Сарајева обновио цркву коју су демолирали хулигани, а осмислио је и такозвани Чивилук доброте. - На дрвеће остављам кесе са храном и одећом за бескућнике и све људе којима је то потребно - каже Војкан. Пре неколико година, на мајчином имању у месту Вардиште код Вишеграда је обновио породичну кућу. Сваком младом брачну пару који жели да живи у овом селу обезбеђује кућу и имање које могу да обрађују уз помоћ његове механизације, као и почетни капитал од 500 евра.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.