40 општина у озбиљном демографском минусу

politika.rs ( Бранислав Радивојша) 21. март 2018. године Друштво Коментари

Села без младости - пре две године у Трудову Села без младости - пре две године у Трудову (foto: Д. Гагричић)

На попису 1991. имале су 614.000 становника и ако се ништа не промени средином века имаће, све заједно, само 269.000 житеља. Нова Варош међу 33 општине које ће спасти на 5.000 - 10.000 становника

Узнемирујућа је недавно саопштена процена да би Србија на простору без Косова и Метохије до средине овог века могла да има два милиона становника мање него данас. За земљу са седам милиона житеља то је по демографским мерилима стрмоглави пад.

Још више, међутим, узнемирава чињеница да то смањење не би било просторно равномерно, него негде веће а негде мање, а тамо где је веће простор до средине века може толико да опусти да би држава имала демографски готово празне хиљаде квадратних километара.

У реалност ове прогнозе уверићемо се ако погледамо колико су поједине општине смањиле број становника у периоду између пописа 1991. и 2011. године. И ако затим претпоставимо да ће иста стопа смањења по општинама бити задржана и у наредна два дводеценијска раздобља. Тако долазимо до тих узнемирујућих закључака да ће територија великог броја општина, пре свега у централној Србији, остати готово пуста. Реч је о четрдесет општина, од укупно 161, колико их је било 1991, које ће, ако се започети трендови наставе, до 2051. имати свака мање од десет хиљада становника. Или, све заједно, 269.000 житеља (на истом простору 1991. било их је 614.000). Многе од њих су једна уз другу, што значи да и неки региони средину века могу да дочекају толико испражњени да ћемо их поредити с данашњим стањем у општини Црна Трава.

Поготово су такве општине попут Босилеграда, Гаџиног Хана, Голупца, Медвеђе, Ражња, Трговишта и већ поменуте Црне Траве, које ће, према овим пројекцијама, имати од свега 322 до највише 4.883 становника. Нешто мање неповољна демографска ситуација биће у 33 друге општине, које ће имати између пет и десет хиљада становника. То су: Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Бојник, Бољевац, Димитровград, Жабари, Жагубица, Кнић, Косјерић, Коцељева, Кучево, Лапово, Љиг, Љубовија, Мајданпек, Мало Црниће, Нова Варош, Осечина, Рача, Рековац, Сокобања, Сврљиг, Ћићевац, Житиште, Ириг, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Кнежевац, Опово, Пландиште, Сечањ и Чока.

Општине у Србији

Већина ових општина имала је на попису 2011. од десет до петнаест хиљада становника, с великим демографским падом у периоду 1991–2011, и отуда та пројекција о битном смањењу и садашњег малог броја житеља.

Осим ових општина за које бисмо могли рећи да су доспеле у црвени демографски минус, ту је и не тако мали број њих које би, према овим прорачунима, средином века имале таман колико данас има већина од поменутих четрдесет – од десет до петнаест хиљада. Реч је о општинама попут Бруса, Варварина, Владимираца, Житорађе, Кладова, Крупња, Куршумлије, Лајковца и још петнаестак других, а једва изнад ове црте је и Прибој, који би, према истим рачуницама, 2051. имао 15.800 становника. Посебно помињемо Прибој, зато што је 1991. имао 35.000 становника, али те године је почело и посртање ФАП-а, што је у протекле две и по деценије, поред осталог, довело до великог исељавања из ове општине. Према томе, и демографска кретања у другим општинама у периоду који је пред нама зависиће у великој мери од економске ситуације и могућности запошљавања и рада у свакој од ових средина.

Што се осталих простора тиче, ситуација није толико алармантна, нарочито не у великим градовима, јер они у периоду 1991–2011. бележе процентуално мали пад броја становника, а неки, попут Београда са околином, Новог Сада и Ниша, благи пораст, мада је и тај раст резултат досељавања из општина које се нагло демографски празне, а био је условљен и доласком неколико стотина хиљада избеглица из Босне и Хрватске и расељених лица с Косова и Метохије.

Како ове претпоставке о демографском пустошењу не тако малог дела Србије до средине овог века коментарише др Горан Пенев, познат и као аутор многих демографских пројекција? Он примећује да су претпоставке о паду броја становника у великом броју општина овде добијене такозваним математичким методом, заснованим на претпоставци о истој стопи смањења броја становника. За израду пројекција, међутим, углавном се користи аналитички или тзв. метод компоненти, када се узимају у обзир и други важни демографски елементи, као што су старосна и полна структура становништва, очекивано трајање живота, ниво фертилитета, миграциони салдо итд.

– Математички метод који је овде коришћен погодан је за краће периоде и може бити добра илустрација кретања укупног броја становника. Али ако бисмо за израду пројекција користили аналитички метод, који узима у обзир актуелну старосну структуру и претпоставке о промени стопе фертилитета и морталитета и миграционог салда, тада би у Србији, а поготово у општинама које се овде помињу, била регистрована још неповољнија кретања: пад броја становника био би знатно већи – каже овај сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.