Током прошле године пријављено 78 корисника више него у 2016.

Тешка економска ситуација, висока стопа незапослености, све већи број старих, оболелих и жртава породичног насиља условили су да сваки девети становник општине Нова Варош прима неки од видова материјалне социјалне помоћи и користи услуге из области породично-правне заштите.

На евиденцији општинског Центра за социјални рад лане се нашло 1.918 корисника, што је за осамдесетак више у односу на прошлу годину.

Према подацима локалног ЦСР, број корисника се у протеклих десетак година константно увећава и то у готово свим категоријама и старосним групама. Прогнозе су да ће се негативан тренд наставити и ове године, јер је све више захтева грађана за остваривање права на новчану социјалну или једнократну помоћ: за лечење, надокнаду за додатак и негу другог лица, различите ванредне помоћи и слично. Само током јануара пристигло је око 230 таквих захтева.

У овој установи напомињу да је повећање броја социјално угрожених рефлексија бројних проблема у локалној заједници , међу којима доминирају пад животног стандарда, и даље висок проценат незапослених, као и старих лица, знатан број особа без здравствене заштите…

“Кроз различите програме и видове подршке покушавамо да олакшамо живот наших грађана, посебно најугроженијих категорија – најстаријих и најмлађих. Трудимо се да удовољимо њиховим оправданим захтевима за помоћ и приближимо им права и услуге. Социјална слика у нововарошком крају јесте неповољна, али је, за разлику од неког ранијег периода, сада знатно реалнија. Пре свега захваљујући примени одлуке која је прецизирала сва права и услуге. И кроз континуиран и појачан теренски рад наших служби су особе тешког материјалног статуса односно лица у дисфункционалним породицама постали видљивији . Успели смо да у систем социјалне заштите укључимо лица која су заиста економски угрожена или из неког другог разлога маргинализована“, истиче Јелена Лековић, директорка општинског ЦСР.

 Она додаје и да се неповољна социјална слика, осим подршком и давањима из општинског буџета, покушава ублажити и наменским новчаним трансферима из Републике намењених за реализацију појединих услуга попут оне помоћи у кући старијим лицима. Кроз овај програм 54 корисника (највећим делом са сеоског подручја) добијају негу од стране девет геронтодомаћица.

Директорка Центра за социјални рад Јелена Лековић (foto: ppmedia.rs)

Од укупног броја корисника на списку ЦСР је 211 новоевидентираних, 2016. док је 379 лица реактивирано из претходне године. Према старосној структури корисника материјалне помоћи и породично-правне заштите, на евиденцији Центра најбројнија су одрасла лица (45 одсто), старијих је 35,2 процента , деце је 16,3, а младих 3,5. Нешто више регистрованих је на сеоском подручју (око 51 посто), као и припадница женског пола. Када је дечја популација у питању, на листи корисника евидентирано је њих 311 (десетак више него лане), од којих је материјално угрожених 64, жртава насиља и занемаривања троје , са проблемима у понашању и у сукобу са законом 42 (пораст за готово дупло у односу на 2016) , ометене у развоју петоро… На евиденцији се налази укупно 208 инвалидних лица, од којих је чак трећина са вишеструким хендикепом.

У извештају се наводи и да су 133 породице (или 251 лице) лане користиле новчану социјалну помоћ које исплаћује Република, односно ресорно Министарство. Право на додатак за помоћ и негу другог лица остварило је укупно 165 корисника. У Центру напомињу и да су током 2017. у порасту били и захтеви за једнократну новчану помоћ, која се исплаћује из општинског буџета.

– Позитивно су решена 1.172 таква захтева. По овом основу једном или више пута (највише четири) новчану помоћ користило је више од 1.500 лица. Помоћ је била за куповину огрева, основних животних намирница , набавку уџбеника, трошкове ђачке кухиње, санацију појединих стамбених јединица, погребне , као и трошкове интернатског смештаја и слично – кажу у Центру уз подсећање да је само за ове намене из општинске касе лане издвојено око 6,8 милиона динара. Помагало се и самохранима незапосленим родитељима, у укупном износу од близу два милиона динара, док је са 1.000.000 динара финансиран десетодневни боравак првачића на црногорском приморју.

У порасту и породично насиље

У Центру за социјални рад лане је евидентирано 57 жртава породичног насиља, што је троструко више у односу на пре три године. Жртве углавном физичког насиља су најчешће жене, које су унутар породичног дома трпеле тортуру супружника односно партнера. Још је страшније што су у већини ових случајева и деца била изложена емоционалном насиљу.

– Алкохолизам, сиромаштво и патолошка љубомора су најчешћи узроци породичног насиља – истиче Наташа Пуцаревић, координаторка тима за превенцију насиља у породици при овдашњем ЦСР. Она наглашава да је примена нових одредаба кривичног закона који је ступио на снагу 1. јуна већ дала добре резултате у пракси. „Жене односно жртве насиља су сада више охрабрене да пријављују физичку или психичку тортуру којој су изложени унутар породичног дома. Код њих расте и свест о томе да је насиље неприхватљиво, као и да их законска регулатива штити и да су сада знатно видљивије за институције и друштво“, додаје Пуцаревић, уз оцену да иначе насилника има подједнако у граду и на селу.

Помоћ за децу и болесне

Просветни радници у Новој Вароши организовали су хуманитарну акцију прикупљања новчаних средстава за две вишечлане породице у златарском крају, а племенитост на делу показали су и чланови локалног Олд-тајмер клуба историјских возила и југоносталгичара који су недавно скромним донацијама помогли петоро болесних житеља Нове Вароши и околине. Захваљујући хуманости овдашњих просветних радника, шесточлана породица Симеуновић из Бурађе и петочлана Попадић из Акмачића добили су по 20.000 динара и помоћ у пакетима хране са основним животним намирницама. Ова донација помогла је млађаним Симеуновићима: Маријани, Кристини, Анђелији и Срећку, као и њиховим родитељима Данијели и Миодрагу да лакше прегурају зиму, а поклонима и посети делегације просветара обрадовали су се и Драган и Споменка Попадић и њихово троје деце Јован, Данијела и Андријана.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.