Зашто од неких тема и питања из области туризма – беже и медији и саговорници к'о ђаво од крста? Ко прави рачун без крчмара и дели народне паре за медијске програме пре заседања комисије?

Туризам  нововарошке општине последњих дана је  у жижи два чачанска медија, који риљају сузе што су им ускраћена средства за маркетинг (читај масна кутлача), пошто, како кажу,   „Златар величају само појединци и то о свом трошку“. Кажу и да су и „без једног динара рекламирали злата вредну планину“ за коју, тобоже, нико не би знао да није било њих?! Куку нама...

Не улазећи у мотиве њихове хајке, забринутости  и злоупотреба јавне речи, слажем се да туристички радници треба да  поднесу рачуне о  потрошеним парама за промоције и по којим критеријумима и  за све друго (не)урађено и никога не браним од одговорности!

Пошто у једном медију тврде да су  о туризму написали све што је требало,  предочавам спектар тема и питања, која се прескачу, заобилазе, од неких душебрижници беже „к'о ђаво од крста“. Руку на срце: и медији и саговорници...

Хоће ли Бабића Брдо постати Голо Брдо, без зеленог појаса?

Ако су добронамерни или у програмској концепцији имају ставку о друштвеној одговорности –  нека медији отворе ова питања. Наравно, уз анализе и  саговорнике из свих грана  туризма, агенција, власти, урбаниста и планера,  инспеккција, јавних предузећа, друштвено-политичких и  културних радника,  те давалаца и корисника услуга...И, свакако, уз богатији журналистички израз од досадашњег - од репортажа и извештаја, до анкета, коментара, осврта, сучељавања ставова...

Тутистичка оаза Бабића Брдо  –  Хоће ли, због сушења и сече четинара,  ова локација остати без зеленог и заштитног појаса, зашто се не уклањају  стабла осушена и пре неколико година, кад су  претња безбедности гостију и мештана? Где су  игралишта и шеталишта, а ничу нови хотели, како безбедно прелазити регионални пут којим  грме шлепери?

Сушење оморика узима данак, а нема пошумљавања

Зар пажњу не заслужују питања: докле се стигло са отклањањем пропуста у балон-сали и колико је до сада коришћена, те анкета о степену комуналне хигијене и урбанистичког реда? Колико и зашто изостаје наплата боравише таксе, колико је домаћа радиност заступљена у понуди, као и  прехрамбени производи  овог крааја?

У зимском сну, балон сала чека лопату и пролеће

Кадрови и инфраструктура   –  Зашто изостају анализе и натписи о кадровској ситуацији  у  oбласти туризма и угоститељства, кад ће се и где школовати конобари, кувари.? 

У  каквом је стању деоница главног туристичког пута од Ђенадића Поља до Растока, шта се ,у недостатку паркинга, бифеа и санитарног чвора,  нуди гостима док чекају на брани ХЕ „Увац“  да крену уз језеро?

Ко је кривац што се толике године одлаже реконструкција првог километра пута Нова Варош – Златар, зашто то није урађено онда кад и остали радови на 18 километара, плаћени средствима међународних кредита?

Планови развоја и шансе  –  Судбина зимског туризма и зимушње примедбе гостију заслужују  прилог, као и  кашњење  урбанистичких планова (или измене) развоја ваздушне бање, али и нове локације за хотеле! Посебна прича су запостављање ( или недовољна промоција) Златарског или Радоињског језера, те лепота Муртенице, Босања, клисуре Тисовице, Водене Пољане, Булатовића, Смудинога...

Колико магистрала доприноси туристичком промету? Доња Бистрица

Могу ли се на Златарско језеро вратити  припреме  веслача, а на Златар кампови и има ли сарадње Златара и "великог брата"   Златибора.

До кад ће држава претити рушењем викендица на језеру, за које наплаћује порез, уместо да, као у свету, решава питања заштите језера, планске градње и о(п)станка околних села? Помиње ли још ко сеоски туризам, могу ли риболов и лов дати допринос развоју туризма,  шта се то дешава са рибљим фондом језера? Кад ће Златар дочекати 285 златних дана (ваљда сунчаних, најављених у брошури)?

Баштина у туристичкој понуди  – Колико је  културно-историјска прошлост краја  укључени у понуду (пре свега Завичајни музеј, цркве брвнаре и мнанстири, споменици знаменитим личностима) и докле се стигло са заштитом и презентацијом културних и природних вредности Штиткова? 

До када ће бити прече пећине на територији друге општине, а нема речи, на пример,   о даровима природе у варошком крају и  уређењу  „јаворске лепотиице“ – Дуруље у Буковику, изнад изворишта Вршевине?

Медији и манифестације   – Зашто у медијима, поред „рапорта“ и слике, најчешће испред  два хотела и са степеништа зграде Општине,  нема извештаја о понуди апартмана, вила и низа ресторана на Златару и околини?

Било би занимљиво, можда, да се зна (има радозналих) ко то и како преброји посетиоце „Златарфеста“ ( можда по броју попијених флаша пива, сока, кока-коле), рачунају ли се ту и мештани? И хоће ли их летос бити 35.000,  пошто су за успех важни аутентичност и  оригиналност манифестације, те способност организатора... Важни  критеријуми  су и бројка  посетилаца и приходи, али и медијска пропраћеност (што траже правилници  о класификацији и категоризацији приредби у Србији). 

Пет деценија од градње Панораме, а мало смо одмакли

Зашто на почетку сезоне изостају договори свих учесника у туристичком промету и пратећих служби, зашто се неокупе на  крају године ради  оцене и предлога да се пропуштено надокнади? И зашто, на крају,  о свему томе медији ћуте?!?

Са овим, свакако, није  исцрпљена листа актулних тема у области од стратешког значаја за општину, а за неке од рубрика  треба сићи подаље од асфалта...

Ваљда  ће овогодишња подела 900.000 динара, коју је ТСЦ „Златар“ наменио  за промоцију (рекламу) туризма, протећи мимо неких ранијих критеријума, упркос кампањи,  претњама, оптужбама да имају „кеца у рукаву“...

Сличан пресинг „моћних и утицајних медија“ спроводи се и у области такозваног остваривања јавног интереса у информисању.  Овај мали излет на тај терен је само  покушај да предочим да многи суграђани знају за јадац  –  да је  и овде   врзино коло. Јер,  у чаршији одавно кружи  „кључ расподеле“ медијског  колача на „локалце и „регионалце“, на „миљенике“ и „издајнике“...Неки медији и њихови ментори  деле плен, протурају  ставке, заклањајући се за страначке таборе и приче о   транспарентности, непристрасности,  правди...Све је провидно јер је  то, уствари, параван да се – прави рачун без крчмара.

Сценарио је познат: у  одбрани интереса, позиција, привилегија и деобе колача  често и међу супростављеним таборима –  нема трвења. Знају то добро  и даваоци и корисници услуга, па се плаћањем маркетинга и куповином ћутања – све држи под контролом. Као и у низу  изборних поступака – указује се поверење подобнима, а не способнима?!? Тако се најбоље сужава  круг тема и саговорника. Новинарство или информиосање су за њих  – нешто друго. 

Остаје да видимо како ће радити комисија ( међу три члана су  два позната новинара западне Србије)? Хоће ли им, као неких ранијих година, бити понуђени предлози деобе пара  пре отварања пројеката? Колико ће их   уважавати они који стављају потпис и печат на решења о расподели?

Можда нису сувишна питања: зашто нема општинског програма  информисања  (а изговор је да није законска обавеза), те јавне трибине о потребама? Ред је и да светлост дана угледају анализе  учинка у прошлој години, наравно пре поделе  средстава.  Уосталом, зашто се то све ово  минира кад се ради о народним парама?

Знам да ће опет „моћни“ грмети што се неко у „малој Вароши“ дрзнуо да  онима који су умислили да држе тапије медијске стратегије –  приговори  и опомене их да прикоче, да поштују елементарне норме. Знам и да ће грлато бранити став да сад  новинарства функционише по систему „колико пара – толико музике“, да ће трчати у Општину , као некад тужибабе у Комитет. Ма немој само да  ударају чврге  и неистомишљенике у окове бацају?!

Треба имати  у виду да, критикујући став Вука Бранковића – нико није постао Милош Обилић!

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.