На 17 километру од Пријепоља, ту близу манастира Милешева, сместила се Камена Гора. Кажу да су њени вода и ваздух бања, горштаци питоми и дуговечни, дрвеће још дуговечније, а легенде многобројне. Камена Гора је још за време Краљевине Југославије проглашена ваздушном бањом, а од недавно и пределом изузетних одлика.

Овде надомак границе Црне горе и самог неба кажу да је ваздух лек, вода из потока терапија, с осмехом се живи и 100 година, док дрвеће броји векове. Уместо сурових стена и опаке горе на обронцима дочекају пукле шуме, тишина, мир и жубор чистог. Оаза.

„Налазимо се на врху света. Око нас су планине Дурмитор, Бјеласица, Јадовник, Проклетије, Златар, Златибор, а види се и део босне“, каже председни месне заједнице Живко Кијановић.

Тврде зналци да овде расте око 250 врста лековитих биљака и да каменгорским венама тече више од 100 извора здраве и пијаће воде, а да је и небројено легенди. Једна каже да је 27 извора, медју којима и најпознатији Тројан, исплакала вила жалећи за тројицом момака који су се сукобили око њене љубави, друга да су турске Аге имале најбољи извор са ког се захватала вода за кафу, а трећа да су се скаменили сватови кад су се две младе пољубиле. Ипак, најлегендарнији је Свети Бор, стар скоро пет векова, најстарије дрво у Србији.

Свети Бор у Каменој Гори

Кад се први пут дође у Камену Гору требало би отићи Светом бору, загрлити га и замислити жељу, кажу да је то урадила и Моника Белучи у филму „На млечном путу“. Свети бор ломили су многобројни громови, али га нису сломили, па се данас строго води рачуна да нико не заломи ни гранчице, нити да однесе шишарке.

Поред најстаријег мештанина Бора, у Каменој Гори живело је и много стогодишњака, горштака који су бранили пределе од завојевача, а земљу отимали од камена и ладноће. Један од старијих каменгораца Драгиша Глушчевић каже да је то зато што су људи некад били здрави јер су јели здраву храну, млеко, сир, кајмак, јагњеће месо. Његова баба Роса, каже, доживела је 111 година.

Данас у Гори живе људи питоми, срдачни и отворени с надимцима Срце, Драги, Добри, али и многобројне нежење, јер се више младе не дозивају каменгорском песмом. Али духа и врцавости не недостаје.

„Ко не једе јечмене коре, нема момака без Камене Горе“, рецитује Драгиша, док Обрад Глушчевић тражи себи танану невесту која ће да га „љуби по три пута ноћу“ и све ће јој богатство дати.

Извор: Марија Вранић, ЗООМ УЕ

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.